Povratak džinovske komete iz antičkih vremena
Nedavno otkrivena kometa C/2026 A1 (MAPS) mogla bi postati jedan od najupečatljivijih prizora na noćnom nebu koji smo ikada videli. Naučnici sa nestrpljenjem prate njeno kretanje jer bi ovaj nebeski putnik mogao da priredi spektakl vidljiv čak i usred dana.
Fragmenti drevne „majke komete“
Prema izveštaju portala Space.com, astronomi su do sada identifikovali 66 grupa kometa, od kojih je 15 detaljno istraženo i označeno slovima od A do Q. Veruje se da su sve one ostaci gigantske „majke komete“, čiji je prečnik bio veći od 100 kilometara, a koja se raspala na delove još u antičko doba.
Kometu MAPS je 13. januara otkrila opservatorija MACS1 u San Pedro de Atakami, Čile. Ono što je posebno iznenadilo stručnjake jeste činjenica da je primećena veoma rano – čak 11,5 nedelja pre nego što će dostići perihel, odnosno tačku najbližu Suncu. Do sada nijedna kometa iz ove porodice nije uočena na tako velikoj udaljenosti od Sunca sa tolikim predujmom.
Šta nas očekuje u aprilu?
Kometa MAPS kreće se po izuzetno izduženoj orbiti i pripada čuvenoj Krojcovoj (Kreutz) porodici kometa. Početkom aprila, ona bi trebalo da se približi našoj zvezdi na kritičnu udaljenost od samo 120.000 kilometara od površine Sunca.
Sudbina ovog nebeskog tela zavisi od toga da li će njegovo ledeno jezgro izdržati kolosalne temperature. Postoje dva moguća scenarija:
- Dnevna vidljivost: Ako jezgro preživi, kometa će postati toliko svetla da će biti vidljiva golim okom čak i tokom dana.
- Snažan bljesak: Ako kometa počne da se raspada usled vreline, to bi moglo izazvati nagli i intenzivan porast sjaja koji će biti vidljiv stanovnicima cele planete.
Prethodni rekord držala je čuvena kometa C/1965 S1 (Ikeya-Seki), koja je bila uočena 33 dana pre prolaska kroz perihel. Podsetimo, naučna zajednica budno prati i druge objekte, poput misterioznog međuzvezdanog tela 3I/ATLAS, koji je UN uključio u vežbe planetarne odbrane zbog njegovog specifičnog ponašanja.
