Početak potrage za srećom usred krize
Godine 1938, dok je svet još uvek osećao posledice Velike depresije, 268 studenata druge godine Univerziteta Harvard započelo je putovanje koje će im promeniti živote. U trenutku velike ekonomske i društvene neizvesnosti, ovi mladići su postali volonteri u eksperimentu koji je imao za cilj da prouči sreću – nešto što je u to vreme bilo prava retkost.
Ovaj projekat, uokviren kao Harvardska studija o razvoju odraslih, postao je jedan od najdužih i najobimnijih istraživanja o fizičkom i mentalnom zdravlju ikada sprovedenih. Zanimljivo je da su među tada anonimnim učesnicima bili i Džon F. Kenedi, 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, kao i Ben Bredli, legendarni urednik Washington Post-a koji je razotkrio aferu Votergejt.
Vremenom, istraživači su proširili uzorak na još 456 ljudi kao kontrolnu grupu, a kasnije su uključili i njihove potomke – ukupno 1.300 ljudi koji i danas učestvuju u studiji. Decenijama su naučnici pratili njihove karijere, privatne živote i zdravstveno stanje, a zaključci do kojih su došli otkrivaju presudne faktore za pun i srećan život.
Tajna zdravlja i sreće je u dobrom društvu
„Najiznenađujuće otkriće je da naši odnosi i to koliko smo u njima srećni imaju ogroman uticaj na naše zdravlje. Briga o telu je važna, ali briga o odnosima je takođe jedan vid samonege. Verujem da je to ključno otkriće,“ objasnio je Robert Valdinger, aktuelni direktor studije. Prema njegovim rečima, zadovoljavajući odnos se zasniva na dva faktora: intimnosti i poverenju.
Rezultati pokazuju da je zadovoljstvo u odnosima najbolji preduslov za sreću, mnogo važniji od profesionalnog uspeha ili koeficijenta inteligencije. Istraživači sumnjaju da prijateljstva pomažu u ublažavanju udaraca i loših vesti koje život neminovno donosi. Konkretno, studija je pokazala da su oni koji su imali kvalitetne odnose u 50-im godinama, u 80-im bili znatno boljeg zdravlja.
Usamljenost kao tihi ubica
Nažalost, ovi rezultati su u suprotnosti sa realnošću u kojoj danas živimo. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka šesta osoba na svetu pati od neželjene usamljenosti. Ovaj osećaj posebno narušava zdravlje starijih od 65 godina i povezan je sa visokom stopom smrtnosti. Izveštaji pokazuju da usamljenost doprinosi broju od oko 871.000 smrti godišnje širom sveta.
„Usamljenost ubija,“ kaže dr Valdinger, „i ima podjednako snažan uticaj kao cigarete ili alkoholizam.“ Studije pokazuju da je uticaj usamljenosti na organizam ekvivalentan pušenju 15 cigareta dnevno. Zato istraživači insistiraju da stubovi zdravog starenja čine trijada: zdrava hrana, fizička aktivnost i stimulativni odnosi. Savet dr Valdingera je jasan: „Čuvajte svoje telo kao da će vam trebati 100 godina, jer bi se upravo to moglo dogoditi.“
