U Srbiji je postalo uobičajeno da prilikom renoviranja doma ili kupovine novog uređaja prvo gledamo što veće dijagonale. Cene panela su sve povoljnije, pa se mnogi korisnici vode logikom da kupe najveći televizor koji fizički može da stane na komodu ili da se okači na zid. Iako to pruža spektakularan vizuelni doživljaj, postavljanje gigantskog ekrana u mali prostor može doneti niz fizioloških problema koji će nam se na duže staze osvetiti.
Stručnjaci i proizvođači zato preporučuju da pre kupovine razmotrimo udaljenost sa koje ćemo gledati program, kako bi se veličina ekrana prilagodila dimenzijama sobe. Cilj je izbeći preterano naprezanje i omogućiti očima da prirodno obuhvate sliku bez stalnog pomeranja glave.
Pravila za idealnu udaljenost i dijagonalu
Da bi se izbegao takozvani „efekat teniskog meča“, preporučuje se da vidni ugao bude oko 30 stepeni. Opšte pravilo je da minimalna udaljenost gledanja bude tri puta veća od visine televizora ili 1,6 puta veća od dijagonale ekrana u formatu 16:9.
- Manje od 2 metra: Preporučuje se dijagonala do 50 inča.
- 2,1 metar: Idealno za 55 inča.
- 2,5 metara: Rezervisano za ekrane od 65 inča.
- 2,9 metara ili više: Tek na ovoj udaljenosti ekrani od 75 i više inča postaju dobar izbor.
Ako se ne pridržavamo ovih smernica, možemo osetiti zamor očiju jer nismo u stanju da obuhvatimo celu sliku jednim pogledom. To dovodi do neprestanog pokretanja glave, što kod dugotrajnog korišćenja, recimo tokom igranja video-igara ili rada, može uzrokovati bolove u vratu i leđima, kao i peckanje u očima ili zamućen vid.
Problem osvetljenja u manjim prostorima
Veliki televizori su generalno svetliji od manjih jer imaju veću površinu koja emituje svetlost, a proizvođači u njih ugrađuju najnaprednije tehnologije koje postižu visok broj nita. To je idealno za gledanje tokom dana u osvetljenoj sobi, ali u Srbiji mnogi vole da gledaju TV uveče uz minimalno ambijentalno svetlo.
Imati tako moćan izvor direktne svetlosti uperen pravo u nas sa male udaljenosti može biti kontraproduktivno. Zato se preporučuje korišćenje blagog pozadinskog svetla kako bi se ublažio kontrast i smanjio zamor očiju tokom večernjih sati.
Tehnološka rešenja: Slika promenljive veličine
Da li to znači da smo ograničeni veličinom dnevne sobe? Ne nužno. Tehnologija već nudi neka rešenja. Postoje hardverske opcije, poput LG-evih televizora koji se namotavaju i omogućavaju da vidimo samo deo ekrana kada nam nije potrebna puna veličina. Ipak, ova rešenja su trenutno veoma skupa i često koštaju preko 10.000 €.
Druga, realnija opcija je softverska implementacija „promenljive veličine slike“. Ideja je da se za gledanje filmova koristi ceo panel, dok bi se za vesti ili kvizove slika mogla smanjiti na polovinu ili četvrtinu originalne veličine. Ovo bi se moglo kontrolisati jednim tasterom na daljinskom upravljaču.
Ovakva funkcija bi omogućila da kupimo ogroman ekran, ali da ga prilagođavamo trenutnim potrebama. Pored očuvanja zdravlja očiju, ovo bi kod OLED i modernih LCD modela omogućilo i značajnu uštedu električne energije jer bi se neiskorišćeni delovi ekrana jednostavno isključili.
