Već godinama se ljudima u Srbiji i širom Balkana ponavlja ista preporuka: odložite telefon pre spavanja. Smatra se da plavo svetlo ekrana remeti san i loše utiče na mozak. Međutim, nova zapažanja stručnjaka pokazala su da postoji još jedna večernja navika koja može biti još štetnija za pamćenje.
Šta većina ljudi radi neposredno prije sna
Mnogi ljudi imaju običaj da legnu u krevet i u tišini prevrću događaje iz dana. Razmišljaju o obavezama, problemima, razgovorima koji su mogli drugačije da se završe ili planovima za sutra. Na prvi pogled, to deluje bezazleno i čak korisno, jer se čini da „sređujemo misli“.
Međutim, naučnici ističu da upravo ovakvo mentalno opterećenje neposredno pred san sprečava mozak da se pravilno pripremi za odmor.
Zašto mozak tada ne odmara kako treba
Tokom sna mozak ima važnu ulogu u obradi informacija i učvršćivanju sećanja. Ako zaspimo sa mislima punim stresa, briga i analiziranja, taj proces je poremećen. Umesto da „sortira“ informacije, mozak ostaje u stanju pripravnosti.
Stručnjaci navode da takvo stanje može imati direktan uticaj na pamćenje, koncentraciju i sposobnost učenja narednog dana. Dugoročno, ljudi mogu primetiti da češće zaboravljaju sitnice ili imaju osećaj mentalnog umora.
Zašto je ovo štetnije od gledanja u ekran
Iako telefoni imaju negativan uticaj, problem sa večernjim razmišljanjem je dublji. Dok ekran deluje spolja, stresne misli aktiviraju unutrašnje mehanizme u mozgu. To znači da čak i ako ugasimo svetlo i legnemo ranije, efekat može ostati.
Naučnici su primetili da ljudi koji pred spavanje svesno „prazne glavu“ imaju bolju memoriju i jasnije razmišljanje tokom dana, čak i ako povremeno koriste telefon uveče.
Mala promjena koja pomaže pamćenju
Rešenje nije komplikovano. Preporučuje se kratka rutina opuštanja pre sna: lagano disanje, slušanje tihe muzike ili kratko zapisivanje misli na papir. Time se mozak oslobađa pritiska i lakše prelazi u fazu odmora.
Ljudi koji su uveli ovakve navike često primećuju da se bude odmorniji, sa boljom koncentracijom i stabilnijim pamćenjem. To pokazuje da kvalitet sna ne zavisi samo od trajanja, već i od stanja u kojem legnemo u krevet.
Ponekad upravo ono što radimo u tišini, bez ekrana i buke, ima najveći uticaj na zdravlje mozga. Večernje misli, ako ih ne kontrolišemo, mogu biti veći neprijatelj pamćenja nego što smo ikada pretpostavljali.
