Izgubljeni snimci i teorije zavere
Nestanak originalnih traka sa visokokvalitetnim prenosom sletanja „Apola 11“ decenijama je hranio maštu teoretičara zavere. Ipak, istina je mnogo prozaičnija. Poznati istraživač i bloger Tim Dod (Tim Dodd) rasvetlio je kako je, usled banalne želje za uštedom, NASA izgubila neprocenjive istorijske kadrove.
Kako prenosi Daily Mail, trake nisu ukradene niti sakrivene – one su jednostavno presnimljene. Tokom 1970-ih i 1980-ih godina, NASA se suočila sa ozbiljnom nestašicom magnetnih medija, pa su stare trake sa „nebitnim“ podacima masovno korišćene ponovo. Među njima su se, nažalost, našle i rezervne kopije prvih koraka Nila Armstronga na površini Meseca.
Tehnička greška: Zašto su kopije smatrane nepotrebnim
Dod je objasnio da je tokom misije 1969. godine signal sa Meseca dolazio u dva toka. Prvi je konvertovan za direktan televizijski prenos – to je bila ona zrnasta, crno-bela slika koju je video ceo svet. Drugi tok je bio „sirovi“ signal visokog kvaliteta, sniman na ogromne magnetne kalemove širine 30 cm kao osiguranje u slučaju prekida veze.
Pošto je prenos protekao uspešno, u NASA-i su zaključili da ove džinovske „audio-kasete“ više nemaju vrednost. U to vreme niko nije mogao ni da zamisli da će 50 godina kasnije tehnologija omogućiti upscaling (poboljšanje rezolucije) ovih zapisa do neverovatnih detalja.
„Imali su prenos. Nije se desilo da se emitovanje prekine i da izgube signal. Zato su te trake tretirane jednostavno kao rezerva koja se može ponovo iskoristiti“, ističe Tim Dod.
Dokazi su svuda, ali cena je bila previsoka
Uprkos gubitku ovih specifičnih sirovih podataka, materijalnih dokaza o sletanju ima više nego dovoljno. Arhivi agencije čuvaju hiljade sati telemetrije, audio i video zapisa iz kontrolnog centra u Hjustonu. Takođe, naučnici poseduju 70-milimetarsku filmsku traku sa kamera koje su sami astronauti držali u rukama na Mesecu. Kvalitet ovog filma je toliko visok da se danas može porediti sa modernim IMAX formatom.
Što se tiče glavnog argumenta skeptika – „zašto nismo išli na Mesec posle 1972. godine?“ – Dod daje vrlo pragmatičan odgovor. Razlog je bila astronomska cena raketa Saturn V. Na čitav program potrošeno je oko 275.000.000.000 € u današnjoj vrednosti novca. Čak i sa tri već spremne rakete i obučenim posadama, vlada SAD je odlučila da dalji troškovi jednostavno „nisu vredni“, što je konačno zaustavilo lunarnu trku prošlog veka.
