Neverovatno otkriće u Kini
Gde biste na telu postavili još dva oka da možete da ih dobijete? Ovo neobično pitanje, koje zvuči kao deo neke egzistencijalističke igre, postalo je realnije nego ikada zahvaljujući novom naučnom otkriću. Čini se da je posedovanje četiri oka mogućnost koja je zaista postojala u nekom trenutku istorije, prema istraživačkom članku objavljenom u prestižnom naučnom časopisu Nature.
Sve potiče od šokantnog otkrića međunarodnog tima istraživača koji su pronašli i analizirali zaista iznenađujući fosil u Kini. Ovaj fosil, star 518 miliona godina, sačuvan u južnoj Kini, tačnije u provinciji Junan, otkriva da su neki od naših dalekih predaka, prvi kičmenjaci, imali više očiju nego moderni sisari.
Primitivna riba i evolucija
Prema istraživačima, fosilizovana životinja, vrsta koja je podsećala na primitivnu ribu, pripada rodu Myllokunmingia, koji se ubraja u najranije kičmenjake. Ova veza potvrđuje da je ova životinja mnogo bliže povezana sa ljudskim razvojem nego većina drugih životinja iz tog geološkog perioda, poznatog kao kambrijska eksplozija.
Iako članovi roda Myllokunmingia nisu direktni preci modernih ljudi, oni su preteče ljudi jer predstavljaju grupu životinja iz koje su evoluirale ribe, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari.
Kako je funkcionisao ovaj vizuelni sistem?
Obično se vizuelni organi ne petrifikuju do te mere da postanu lako uočljivi delovi fosila. Međutim, ovog puta, kada je fosil Myllokunmingia ispitan u laboratoriji, oči nisu mogle ostati neprimećene. Istraživači su brzo utvrdili da je životinja imala dva para očiju umesto jednog, i da su vizuelni organi bili smešteni sa strana i u centru glave.
Pigmenti oka su proučavani različitim analitičkim metodama, kao što je spektroskopija. Ova analiza je otkrila prisustvo melanina, prirodnog pigmenta koji proizvode ćelije melanociti, a koji je prisutan i u očima modernih životinja. Ovo sugeriše da su dva para očiju ove životinje opažala svetlost i omogućavala joj vizuelnu percepciju, što joj je olakšavalo da uoči pretnje poput predatora.
Zašto smo izgubili dodatne oči?
Razlog zbog kojeg je evolucija eliminisala ovu osobinu tokom razvoja kičmenjaka verovatno leži u tome što su dva para očiju trošila previše energije. Zanimljivo je da ljudi i dalje imaju mali ostatak ove prošlosti. Smatra se verovatnim da pinealna žlezda (epifiza), mala endokrina struktura u mozgu, vodi poreklo od oka. Ova žlezda, smeštena duboko između moždanih hemisfera, danas reguliše cirkadijalne ritmove proizvodeći melatonin, hormon koji utiče na ciklus spavanja i budnosti.
