Puzim kroz prilično tesan tunel unutar Velike piramide u Gizi i – da budem iskrena – potpuno me hvata panika. Ova struktura, koja je 3.800 godina bila najviša građevina na svetu koju je napravio čovek (dok je 1311. godine nije nadmašila katedrala u Linkolnu), visoka je impresivnih 140 metara. I dalje je veća od Kipa slobode i daleko viša od Big Bena. Ipak, uprkos njenom legendarnom statusu, ispostavilo se da njena vrela, zagušljiva i duboko klaustrofobična unutrašnjost može biti prilično intenzivna. Ko bi rekao?
Nisam sigurna da sam ikada ozbiljno razmišljala o ulasku u najstarije od Sedam svetskih čuda, ali sada se nalazim u redu koji bi učinio da redovi ispred popularnih pekara u Londonu izgledaju smešno. Takođe sam na rukama i kolenima, pokušavajući da ne udarim glavom o stene koje su ovde postavljene pre više od 4.000 godina.
Put do Kraljeve odaje
Od ulaza u piramidu do Kraljeve odaje ima samo oko 100 metara. Odaja je prazna, osim kamenog sarkofaga faraona Keopsa, pošto su dragocenosti odnešene pre više milenijuma. Iako je razdaljina kratka, potrebno je oko 15 minuta da se stigne jer se svi kreću u koloni jedan po jedan, puzeći i čekajući red. Sama Kraljeva odaja je mala prostorija i neobično podseća na neki elektronski muzički set, zahvaljujući sarkofagu koji liči na miksetu i čuvaru koji stoji iza njega.
Grobnica je sićušna i nema mnogo toga da se radi osim da stojite tamo, zajapureni i preplavljeni emocijama, dok vam usamljeni čuvar nudi da vas fotografiše i opominje da budete tihi. Vremena su se očigledno promenila otkako su okultista Alister Krouli i njegova supruga ovde proveli noć tokom medenog meseca 1904. godine izvodeći razne rituale.
Nakon pet minuta dubokog disanja i pokušaja da shvatim koliko je ova struktura zapravo stara (i kako je, dođavola, izgrađena), vreme je za povratak. Izlazimo na dnevnu svetlost crveni u licu i zapanjeni. Da li je to bilo jedno od najmagičnijih iskustava u mom životu? Da. Da li bih to ponovila? Apsolutno ne.
Više od piramida: Čuda Kaira
Ulazak u piramidu je samo jedno od mnogih iskustava koja su stala u epsko troipodnevno putovanje u Kairo. Naša mala grupa je prvog dana obilazila Memfis (drevnu prestonicu Egipta), nekropolu Sakaru, Džoserovu stepenastu piramidu i Veliku Sfingu. Sledećeg dana smo već šetali kroz potpuno novi Veliki egipatski muzej, uz kratku pauzu za ručak na tradicionalnoj feluki, jedrenjaku na Nilu.
Treći dan je bio brza tura kroz protekla dva milenijuma, posvećena crkvama iz biblijskog doba, srednjovekovnim tvrđavama i najstarijoj sinagogi na svetu, što je sve deo UNESCO-ve svetske baštine Starog Kaira. Bilo je vremena i za domaći obrok kod jedne prijateljske egipatske porodice, gde smo probali fantastične punjene tikvice i piletinu.
Vodič kroz istoriju
Kairo je mesto gde dobar vodič vredi zlata. Naš vodič Mustafa, koji je inače arheolog, pretvorio je 5.000 godina istorije u svarljive priče dok smo se probijali kroz neverovatne saobraćajne gužve u našem kombiju. Imati posvećenog vozača značilo je da smo izbegli sav onaj logistički stres oko Ubera i Google mapa.
Bili smo u jednoj od najmanjih grupa, što nam je omogućilo da razvijemo prisan odnos sa vodičem, a to se pokazalo posebno korisnim u ogromnom Velikom egipatskom muzeju. Ovaj muzej, otvoren tek nešto više od mesec dana u vreme naše posete, najveći je muzej na svetu posvećen jednoj kulturi. Sadrži preko 100.000 predmeta, a izgradnja je počela još 2002. godine.
Tutankamonovo blago
Glavna atrakcija je kompletna kolekcija iz grobnice kralja Tutankamona sa više od 5.000 sjajnih artefakata, uključujući i njegovu kultnu zlatnu posmrtnu masku. Nazvati ovaj komad istorije očaravajućim bila bi potcenjivanje. Iako je stara oko 3.500 godina, i dalje izgleda uzbudljivo i luksuzno. Lepo je videti tu masku tamo gde i pripada – kod kuće u Egiptu.
Ako tražite sadržajan produženi vikend i želite da ugurate 5.000 godina istorije u tri dana, ovo je pravo putovanje za vas – napad panike u piramidi je opcion. Ovakve ture, poput Gems of Cairo, koštaju oko 1.975 € po osobi, uključujući letove i smeštaj.
