Mnogi vlasnici domova koji koriste pelet za grejanje prirodno traže načine da smanje troškove usled promene cena energenata. Međutim, u slučaju kotlova instaliranih uz subvencije iz programa kao što je poljski „Čist vazduh“ (Czyste Powietrze), takvi eksperimenti mogu dovesti do veoma ozbiljnih finansijskih posledica. Da li je kratkoročna ušteda zaista vredna rizika povraćaja celokupnog iznosa dobijenih sredstava?
Stroga pravila i uslovi subvencionisanja
Pravila programa energetske efikasnosti su vrlo precizna i ne ostavljaju mnogo prostora za interpretaciju. Za subvenciju su prihvatljivi isključivo kotlovi sa automatskim doziranjem drvenog peleta, bez pomoćne rešetke za sagorevanje i bez mogućnosti spaljivanja drugih vrsta goriva. Korišćenje ovsa, žitarica ili drugih alternativnih sirovina smatra se kršenjem ugovora.
- Kontrole korisnika: Inspekcije nisu fikcija; one se sprovode i mogu obuhvatiti proveru načina korišćenja uređaja i vrstu goriva koja se nalazi u rezervoaru.
- Povraćaj sredstava: Ako se utvrdi nepravilnost, korisnik može biti u obavezi da vrati kompletnu subvenciju, što često iznosi nekoliko hiljada evra.
- Tehnički rizik: Sagorevanje nesertifikovanog goriva dovodi do gubitka garancije proizvođača i rizika od skupih kvarova na samom kotlu.
Psihološki mir ili finansijski rizik?
Kao neko ko se bavi psihologijom blagostanja, razumem stres koji izaziva ekonomska neizvesnost. Pelet je donedavno smatran stabilnim rešenjem, ali su oscilacije na tržištu naterale mnoge da razmišljaju o alternativama koje vide na internetu. Ipak, važno je razumeti da pokušaj prevare sistema donosi dugoročni nemir. Većina proizvođača zahteva isključivo gorivo standarda ENplus A1.
Ušteda na jeftinijem energentu može delovati privlačno u trenutku, ali kada se u formulu uračuna mogućnost gubitka subvencije i troškovi popravke opreme, računica postaje negativna. Pre nego što se odlučite za promenu goriva, zapitajte se: da li je ta ušteda vredna vašeg mira i finansijske sigurnosti?
