Odlazak u krevet bez večere često se smatra slučajnošću, posledicom laganog obroka, nedostatka vremena ili svesne odluke. Međutim, psihologija upozorava da spavanje na prazan stomak nije bezazlen gest, jer može imati direktan uticaj na um, emocije i noćni odmor. Kada osoba ode u krevet gladna, mozak prima signal da osnovna potreba nije zadovoljena. Umesto da uđe u stanje duboke relaksacije, um može ostati u stanju pripravnosti, što otežava isključivanje.
Iz tog razloga, spavanje bez jela povezuje se sa nemirnijim noćima, ponavljajućim mislima i učestalim buđenjima. Iz psihološke perspektive, glad se ne doživljava samo na fizičkom nivou. Odlazak na spavanje praznog stomaka može intenzivirati anksioznost i iritabilnost, jer je mozgu potrebna energija za regulaciju raspoloženja. Iako neki ljudi uspevaju da zaspu, to ne garantuje okrepljujući odmor, što se sutradan može manifestovati kao umor, nedostatak koncentracije i osećaj nelagodnosti.
Odnos prema hrani i mentalno blagostanje
Stručnjaci ističu da održavanje ove navike u dužem vremenskom periodu može odražavati napet odnos prema hrani, obeležen kontrolom, krivicom ili samonametnutim zahtevima. U Srbiji, kao i u ostatku sveta, psiholozi sve više naglašavaju važnost osluškivanja signala sopstvenog tela umesto slepog praćenja rigidnih pravila o restrikciji hrane pre spavanja.
Bez potrebe da se ode u krevet potpuno sit, psihologija preporučuje održavanje fleksibilnih navika kako bi se zaštitilo i mentalno blagostanje i kvalitet sna. Važno je razumeti da kvalitetan san ne zavisi samo od broja sati, već i od stanja unutrašnjeg mira u kojem se telo nalazi pre nego što utone u san. Slušanje signala gladi i pružanje telu neophodne energije ključni su faktori za dugoročno emocionalno zdravlje.
