Iako često mislimo da nas od ostatka životinjskog sveta dele složena inteligencija ili sposobnost govora, nauka ukazuje na nešto mnogo opipljivije i, naizgled, jednostavnije. Prema studiji objavljenoj u prestižnom časopisu PLOS One, svi ljudi poseduju anatomsku karakteristiku koju nije moguće pronaći kod nijedne druge vrste u životinjskom carstvu. Zanimljivo je da njen razvoj nije bio rezultat direktne adaptacije, već neočekivana posledica evolucionih promena na lobanji tokom miliona godina. Reč je o – bradi.
Godinama se naučna debata fokusirala na to koje osobine razlikuju našu vrstu od ostalih primata. Sposobnosti poput kompleksnog jezika ili apstraktnog razmišljanja bile su u prvom planu. Međutim, sa strogo morfološke tačke gledišta, prisustvo ove koštane izbočine na donjem delu vilice predstavlja jedinstvenu osobinu koja se ne pojavljuje ni kod neandertalaca ni kod denisovaca.
Evolucioni nusproizvod, a ne namera
Istraživanje koje je predvodila antropološkinja Noreen von Cramon-Taubadel, profesorka na Univerzitetu u Bafalu, analiziralo je različite kraniofacijalne osobine hominida kako bi identifikovalo signale prirodne selekcije. Zaključci ukazuju na to da brada nije oblikovana da bi ispunila specifičnu funkciju povezanu sa preživljavanjem.
„Brada je evoluirala u velikoj meri slučajno, ne kroz direktnu selekciju, već kao evolucioni nusproizvod selekcije u drugim delovima lobanje“, objasnila je profesorka. Ovaj koncept smešta bradu u ono što evoluciona biologija naziva spandrel – arhitektonski termin koji opisuje elemente koji nastaju kao kolateralni efekat veće strukture.
Promene u lobanji i mozgu
Studija ističe da se, kako se ljudski mozak povećavao, ugao lobanje menjao kako bi se prilagodio većoj zapremini. Paralelno s tim, donji deo lica se smanjio zbog, između ostalog, manje veličine zuba. Ovi procesi, povezani i sa uspravnim hodom, izmenili su konfiguraciju vilice. Kao posledica te anatomske reorganizacije, stvoren je strukturni prostor koji je na kraju formirao bradu.
To što imamo jedinstvenu fizičku karakteristiku poput ove ne znači nužno da nam je ona pomogla da preživimo bolje od drugih. Ipak, činjenica da nijedan drugi primat nema pravu bradu u modernom anatomskom smislu čini ovaj mali koštani detalj najekskluzivnijim znakom ljudske vrste identifikovanim do danas.
