Sve više ljudi u Srbiji odlučuje se na uzgajanje bašte u sopstvenom domu, što je trend koji raste čak i u stanovima skromne veličine koji nemaju dvorište ili terasu. Danas vam nije potrebno ništa više od malog balkona, sunčanog prozora ili dobro osvetljenog i provetrenog ugla da biste proizvodili sopstveno povrće.
Sejanje sopstvene hrane je veoma preporučljivo iz mnogo razloga: reč je o zdravoj fizičkoj i emocionalnoj aktivnosti koja nam pomaže da se isključimo iz rutine i svakodnevnog pritiska. S druge strane, u kontekstu poskupljenja potrošačke korpe, ovo može biti odličan način da jedete zdravo, a da vas to ne košta pravo bogatstvo.
Prema podacima Grupe za studije i alternative GEA21, u Španiji broj urbanih bašta već premašuje 15.000, raspoređenih u više od 300 opština. Ovi zasadi malog obima zauzimaju više od milion i po kvadratnih metara u urbanim sredinama, što je jasan pokazatelj globalnog trenda koji zahvata i naše prostore.
Kvalitetna hrana i zdravlje
Glavni razlog za ovaj porast su višestruke koristi koje pruža urbana hortikultura. Domaća bašta omogućava konzumiranje svežijih namirnica, bez pesticida i ubranih u trenutku optimalne zrelosti. Na ekonomskom nivou, iako ne zamenjuje nedeljnu kupovinu, pomaže u smanjenju troškova za začinsko bilje i povrće koje se lako uzgaja, poput paradajza, crnog luka i paprike.
Ipak, za mnoge prava vrednost urbane bašte nije u nekoliko evra koje možemo uštedeti, već u prednostima za zdravlje. To potvrđuje i naučna studija objavljena u časopisu Healthcare. Prema istraživačima: „Aktivnosti u urbanim baštama mogu doprineti revitalizaciji zajednice i imaju pozitivne efekte na psihološko zdravlje, kao što su povećanje otpornosti, pažnje i ublažavanje stresa kod stanovnika gradova“.
Biodiverzitet i kompostiranje
Gradski biodiverzitet takođe ima koristi od svake nove domaće bašte. Kada se jestive biljke nađu na balkonima i prozorima, povećava se dostupnost cveća i skloništa za oprašivače poput pčela i leptira, čiji je rad ključan za ekološku ravnotežu. Pored toga, gajenje kod kuće podstiče nas na druge pozitivne navike, kao što je kompostiranje organskih ostataka i smanjenje upotrebe ambalaže.
Svetlost i posude
Prvi korak za postavljanje urbane bašte je izbor najadekvatnijeg mesta. Ako imate balkon ili terasu sa prirodnim svetlom, ne tražite dalje. Većini povrća je potrebno između 4 i 6 sati direktnog sunca dnevno da bi napredovalo. Ako živite u stanu sa malo svetla, postoje biljke koje se dobro snalaze u senovitijim uslovima, kao što su zelena salata, spanać, blitva, peršun i celer.
Tip posude zavisiće od raspoloživog prostora. Na malim balkonima najpraktičnije su saksije i izdužene žardinjere, ili čak vertikalne bašte pričvršćene za zid. U kućama sa terasom ili dvorištem, možete se odlučiti za stolove za kultivaciju koji nude veću dubinu supstrata i olakšavaju rad. Za one bez ikakvog spoljnog prostora, rešenje su microgreens — male jestive biljke poput brokolija ili rukole koje se beru samo 10 dana nakon klijanja.
Supstrat, đubrenje i zalivanje
Stručnjaci preporučuju da počnete sa dobrim univerzalnim supstratom, pomešanim sa humusom glista i kokosovim vlaknima. Ova kombinacija obezbeđuje hranljive materije i dobru drenažu. Što se tiče zalivanja, ključ je u ravnoteži. Previše vode guši koren, dok nedostatak vode isušuje biljku. Idealno je zalivati ujutru, bez kvašenja listova kako bi se izbegle gljivice.
Šta saditi prema godišnjim dobima?
Ako ste početnik, birajte otporne kulture kao što su čeri paradajz, rotkvice ili začinsko bilje poput ruzmarina i nane. Evo kratkog vodiča po sezonama:
- Proleće: paradajz, paprika, tikvice, krastavci, jagode, bosiljak.
- Leto: patlidžan, boranija, rukola, blitva, peršun.
- Jesen: spanać, rotkvice, kupus, zimska salata, crni luk.
- Zima: beli luk, bob, grašak, majčina dušica i ruzmarin.
