Da li vas je ikada iznenada pogodilo živo sećanje na neki neprijatan trenutak iz prošlosti? Onaj tip sećanja zbog kojeg vam obrazi pocrvene, a u stomaku osetite nelagodu, čak i godinama kasnije? To je uobičajeno iskustvo, a ispostavilo se da postoji snažan psihološki razlog zašto se naš mozak tako grčevito drži ovih neprijatnih uspomena.
Ljudski um ima neobičnu tendenciju da daje prioritet negativnim iskustvima u odnosu na pozitivna. Ovaj evolucioni mehanizam verovatno je služio važnoj svrsi za naše pretke u Srbiji i širom sveta, pomažući im da bolje identifikuju i izbegnu pretnje. Međutim, u modernom svetu, to nas može ostaviti zaglavljenima u krugu samokritičnog razmišljanja.
Pristrasnost prema negativnosti: Zašto se loša sećanja „lepe“
Fenomen poznat kao „pristrasnost prema negativnosti“ objašnjava zašto naš um teži da se fokusira na negativna iskustva i da ih se priseća življe nego pozitivnih. Suštinski, naši mozgovi su programirani da obraćaju više pažnje na pretnje, opasnosti i neprijatne događaje, jer je to pružalo prednost u preživljavanju.
Ova pristrasnost je ukorenjena u amigdali, delu mozga odgovornom za obradu emocija. Kada se suočimo sa negativnom ili pretećom situacijom, amigdala se aktivira, pokrećući niz fizioloških odgovora. Sećanja formirana tokom ovih pojačanih emocionalnih stanja imaju tendenciju da budu neizbrisiva, što olakšava prizivanje detalja nekog društvenog blama godinama kasnije.
Bol proživljavanja neprijatnosti
Neprijatnost je posebno moćan oblik negativnog iskustva jer zadire u naše duboko ukorenjene strahove od društvenog odbacivanja i poniženja. Kada ponovo proživljavamo sramotan trenutak, naš mozak reaktivira iste neurološke puteve koji su bili aktivni tokom originalnog događaja, izazivajući fiziološki odgovor na stres.
To se može manifestovati kroz fizičke simptome poput crvenila, znojenja ili ubrzanog rada srca. Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako mozak obrađuje neprijatnost na sličan način kao fizički bol, sugerišući da je psihološka nelagoda zbog ovih trenutaka srodna obliku patnje koju sami sebi nanosimo.
Dobra strana neprijatnosti
Iako dwell-ovanje (prekomerno razmišljanje) o neprijatnim trenucima može biti teret, nije sve tako crno. Psiholozi su identifikovali nekoliko potencijalnih koristi ovog mehanizma:
- Vredna lekcija: Živopisno prisećanje na greške pomaže nam da izbegnemo slične situacije u budućnosti.
- Samosvest: Ova nelagoda nas može motivisati da preduzmemo korake ka poboljšanju svog ponašanja i društvenih veština.
- Lični razvoj: Prihvatanje ovih trenutaka vodi ka većem samopouzdanju i otpornosti.
Strategije za upravljanje neprijatnim sećanjima
Iako možda ne možemo potpuno da izbrišemo sećanja koja nas proganjaju, postoje strategije da njima efikasnije upravljamo. Jedan pristup je reframe ili reframiranje – fokusiranje na lekcije koje smo naučili ili na način na koji su ti trenuci doprineli našem rastu.
Druga taktika je svesno izlaganje sećanju uz primenu samosaosećanja ili kognitivno-bihejvioralne terapije kako bi se postepeno smanjio emocionalni intenzitet povezan sa njim. Vremenom, to nam može pomoći da se desenzibilizujemo na nelagodu i krenemo napred sa više samopouzdanja.
