Priča o grobnici dečaka-faraona Tutankamona i 110 kilograma čistog zlata i dalje fascinira javnost širom sveta. Iako je od otkrića prošao čitav vek, vrednost pronađenih dragocenosti danas se procenjuje na vrtoglavih 90 miliona dolara, ali njihova istorijska težina je daleko veća od same cene plemenitog metala na berzi.
Arheološki trijumf koji je promenio istoriju
Kada je britanski arheolog Howard Carter 1922. godine zakoračio u mračnu komoru u Dolini kraljeva, nije ni slutio da je pronašao najbogatiju riznicu antičkog sveta. Unutra se nalazilo neviđeno bogatstvo: od masivnih zlatnih sarkofaga do sitnih amajlija, sve izrađeno sa neverovatnom preciznošću koja i danas, u 2026. godini, ostavlja naučnike bez teksta.
Ovo otkriće je jedinstveno jer je grobnica ostala praktično netaknuta više od 3.000 godina. Dok su drugi faraonski spomenici opljačkani još u antici, Tutankamonovo blago je ostalo skriveno pod peskom, čuvajući tajne koje su zauvek promenile našu percepciju o drevnoj civilizaciji.
Šta se zapravo nalazilo iza zapečaćenih vrata?
U unutrašnjosti grobnice pronađeno je preko 5.000 unikatnih predmeta. Najspektakularniji među njima su:
- Zlatni sarkofag: Izrađen od masivnog zlata, u kojem je počivalo telo mladog vladara.
- Posmrtna maska: Remek-delo teško 11 kilograma, koje je postalo globalni simbol Egipta.
- Kraljevska oprema: Zlatna prestolja, bojna kola i nakit optočen najređim dragim kamenjem.
Svi ovi predmeti imali su jasnu svrhu – da obezbede faraonu božanski status i udobnost u zagrobnom životu, prema verovanjima tadašnjeg vremena.
Borba za nacionalno blago: Zašto zlato nikada nije napustilo Egipat?
Iako je iskopavanja finansirao i vodio britanski tim, Egipat je doneo istorijsku odluku koja je odjeknula svetom. U vreme kada su kolonijalne sile rutinski iznosile artefakte, egipatska vlada je strogo zabranila izvoz bilo kog dela Tutankamonovog blaga.
Danas se ovi neprocenjivi predmeti čuvaju u Velikom egipatskom muzeju. Država je decenijama odbijala astronomske ponude za prodaju pojedinih komada, insistirajući na tome da ovo blago predstavlja kičmu njihovog nacionalnog identiteta. Čak i za potrebe svetskih izložbi, protokoli su rigorozniji nego za prenos državnih rezervi zlata, jer se ovi predmeti smatraju svetom baštinom koja pripada isključivo narodu Egipta.
Ova kolekcija nije samo gomila zlata; ona je dokaz suvereniteta i ponosa zemlje koja je uspela da sačuva svoju najvredniju istoriju od tuđih ruku.
