Surova realnost modernog doba pokazuje da odlazak u penziju za mnoge zanatlije ne znači i odmor. Priča o Davidu (75), iskusnom vodoinstalateru, otvara bolno pitanje: kako preživeti starost kada državna primanja ne pokrivaju ni osnovne potrepštine? Dok troškovi života nezadrživo rastu, rad do duboke starosti postaje jedina strategija opstanka, a ne slobodan izbor.
Niske osnovice i visoki troškovi: Zamka za samostalne preduzetnike
Debata o povećanju doprinosa za preduzetnike u Srbiji ponovo je u fokusu. Predlozi o podizanju osnovica izazivaju opravdan strah, ali prava drama se odvija među onima koji su radni vek proveli uplaćujući minimalce. Danas, ti ljudi shvataju da su decenije rada rezultirale penzijom od koje je nemoguće dostojanstveno živeti.
Bilo da vodite mali paušalni biznis ili klasičnu zanatsku radnju, Davidova sudbina je ozbiljno upozorenje. Finansijska nesigurnost koja čeka samostalne delatnike zahteva hitno planiranje štednje i dodatnih investicija pre nego što bude prekasno.
Davidov primer: Rad u 75. godini kao imperativ preživljavanja
Iako je zvanično u penziji, David i dalje svakodnevno uzima alat u ruke. U porodičnim obrtima, gde decenijama građena klijentela održava posao, ovakvi primeri su sve češći. On je samostalni put započeo sa samo 24 godine, prošavši kroz sve ekonomske krize i transformacije tržišta.
Njegova računica je prosta i surova: „Supruga i ja smo radili ceo život. Njena penzija je 1.000 evra, a moja oko 500 evra. Da nismo ulagali sa strane i da ja i dalje ne radim, to nam ne bi bilo dovoljno za život“. Njegova poruka kolegama u Srbiji je jasna — bez dodatnih prihoda, kraj meseca je nedostižan cilj.
Zašto su penzije zanatlija poražavajuće niske?
Glavni razlog zašto zanatlije završe sa minimalnim primanjima leži u decenijskom plaćanju doprinosa na najniže propisane osnovice. Cilj je uvek isti: smanjiti tekuće troškove da bi posao opstao, ali cena te odluke stiže na naplatu u starosti. Ključni faktori rizika uključuju:
- Minimalni doprinosi: Većina preduzetnika prijavljuje najniže prihode kako bi preživeli tržišnu utakmicu.
- Inflacija i cene: Osnovni troškovi za dvočlano domaćinstvo (hrana i komunalije) u Srbiji često premašuju 1.000 evra.
- Poreski pritisak: Veliki deo bruto zarade odlazi na državu, ostavljajući premalo prostora za privatne penzione fondove.
Matematika opstanka u trećem dobu
Kada se podvuče crta ispod poreza, doprinosa i troškova materijala, prosečnom zanatliji ostaje tek toliko da pokrije tekući život. Penzija od 500 evra je realnost za hiljade ljudi koji su verovali da će im država obezbediti mirnu starost. Danas, kombinovanje državne penzije, rada na pola radnog vremena i privatnih ulaganja u nekretnine ili fondove više nije luksuz — to je egzistencijalna nužnost.
