Gojaznost nije samo estetsko pitanje, već plodno tlo za brojne patologije koje narušavaju zdravlje. Reč je o bolesti koja je u porastu i koja preti da postane velika epidemija 21. veka. Zbog toga je borba protiv nje jedan od glavnih ciljeva medicinskih istraživanja poslednjih godina. Sudeći po brojkama, čini se da smo sve bliže uspehu zahvaljujući revolucionarnim GLP-1 lekovima (agonisti GLP-1 receptora) kao što su semaglutid (Ozempic ili Wegovy), liraglutid (Victoza ili Saxenda) i tirzepatid (Mounjaro ili Zepbound).
Nova generacija lekova: Od injekcija do pilula
Najbolje tek dolazi sa novom generacijom lekova koji će se uzimati oralno, jednom dnevno, i koji obećavaju još veći uspeh u lečenju gojaznosti. „Novi GLP-1 lekovi označili su prekretnicu u pristupu gojaznosti, a 2026. godina biće odlučujuća. Velika novost je dolazak dnevnih oralnih pilula koje su alternativa injekcijama, sa sličnom efikasnošću, ali boljom pristupačnošću“, objašnjava Kristobal Morales, specijalista endokrinologije i član Španskog društva za gojaznost (Seedo).
Druga velika novost su napredne hormonske kombinacije koje spajaju GLP-1 sa drugim hormonima, postižući gubitak težine veći od 21% i značajne metaboličke koristi. Očekuje se da će do kraja 2026. godine biti dostupna i trostruka terapija koja bi mogla da dovede do gubitka težine većeg od 28%, što je do sada bilo nezamislivo.
Nisu čudotvorni: Rizik od povratka kilograma
Ipak, nije sve tako sjajno. Meta-analiza objavljena u prestižnom naučnom časopisu „British Medical Journal“, koja je pregledala 37 međunarodnih studija, zaključuje da se jo-jo efekat ovih lekova pojavljuje u roku od dve godine. Zajedno sa težinom, vraćaju se i kardiovaskularni i metabolički rizici povezani sa gojaznošću, poput povišenog holesterola, hipertenzije ili dijabetesa.
Ono što je najozbiljnije: povratak kilograma nakon prestanka uzimanja ovih lekova je skoro četiri puta brži nego što je to slučaj nakon promena u ishrani ili nivou fizičke aktivnosti. Eksperti objašnjavaju da ovi lekovi veštački modifikuju sistem regulacije težine – smanjuju glad i povećavaju osećaj sitosti bez potrebe za dubokim biološkim i bihevioralnim učenjem. Kada se lek povuče, ta „farmakološka skela“ nestaje, a sistem se naglo vraća u prethodno stanje.
Kako izbeći povratak kilograma?
Studija pokazuje da se težina vraća prosečnom brzinom od 0,4 kg mesečno, dok kod jačih lekova to može biti i 0,8 kg mesečno, sa povratkom na početnu težinu za oko godinu i po dana. Montse Prados, endokrinolog i članica Španskog društva za endokrinologiju i ishranu (SEEN), savetuje sledeće strategije za izbegavanje povratka kilograma:
- Progresivan gubitak težine: Nemojte žuriti; sporije mršavljenje daje telu vremena da se prilagodi.
- Očuvanje mišićne mase: Konzumiranje proteina i sprovođenje vežbi snage su ključni.
- Edukacija apetita: Rad na prepoznavanju signala gladi i sitosti.
- Emocionalni rad: Razumevanje psiholoških faktora koji dovode do prejedanja.
Stručnjaci insistiraju na tome da se gojaznost mora tretirati kao hronična bolest. Novi lekovi zahtevaju dugotrajnu ili povremenu primenu, a bihevioralni pristup je neophodan, ali ne može zameniti fiziologiju. Ključno je da se ovi lekovi uvek koriste pod strogim nadzorom lekara specijaliste, uz integralni pristup koji uključuje promenu životnih navika i ishrane.
