Kosmički ples koji se polako menja
Nebesko susedstvo Zemlje i Meseca pokazalo se mnogo manje stabilnim nego što se ranije verovalo. Mesec se udaljava od Zemlje merljivom brzinom, postepeno povećavajući trajanje naših dana i menjajući balans čitave planete. Ono što nam na prvi pogled deluje kao postojan nebeski ples, zapravo je spora transformacija koja traje milionima godina.
Tokom vekova, lunarni ciklus je izgledao kao konstanta koja upravlja plimom i pomračenjima sa umirujućom pravilnošću. Međutim, savremena merenja pokazuju da je ta stabilnost samo prividna. Rastojanje između Zemlje i njenog jedinog prirodnog satelita raste iz godine u godinu, što direktno utiče na mehaniku rotacije naše planete.
Fosili kao svedoci kraćih dana
Dokazi o ovoj promeni nisu samo teorijski; oni su zapisani u fosilima i potvrđeni laserskim merenjima. Pre sedamdeset miliona godina, krajem perioda krede, dan na Zemlji trajao je oko 23 i po sata. Naučnici su do ovog zaključka došli analizirajući linije rasta fosilnih školjki školjkaša Torreites sanchezi.
- Ove mikroskopske trake funkcionišu slično godovima na drveću i beleže dnevne cikluse rasta.
- Analiza je pokazala da je godina u to vreme imala otprilike 372 dana.
- Veći broj dana u godini potvrđuje da je svaki pojedinačni dan bio kraći nego danas.
Podaci ukazuju na to da je Mesec tada bio bliže Zemlji, imao jaču gravitacionu silu i intenzivnije uticao na rotaciju planete. Ovo otkriće je zasnovano na fizičkim dokazima očuvanim u krečnjačkim naslagama.
Fizika plime i oseke „gura“ Mesec dalje
Razlog za povlačenje Meseca leži u gravitacionoj interakciji. Kako se Zemlja rotira, gravitacija Meseca stvara plimna ispupčenja u okeanima. Pošto se Zemlja rotira brže nego što Mesec kruži oko nje, ova ispupčenja su uvek blago ispred položaja satelita. To stvara gravitacioni obrtni moment koji prenosi energiju sa Zemlje na Mesec, gurajući ga na višu orbitu.
Prema podacima koje je objavila NASA, Zemlja i Mesec se udaljavaju brzinom od 3,8 centimetara godišnje, što je otprilike brzina kojom rastu ljudski nokti. Iako se ova razlika čini mikroskopskom u okviru ljudskog veka, tokom miliona godina ona postaje značajna. Astrofizičar Stiven DiKirbi sa Univerziteta u Mičigenu napominje da je ovaj proces nepovratan i da će Zemlja nastaviti da usporava dok se Mesec udaljava u dalji kosmos.
