Šta su zapravo ove misteriozne zelene kugle?
Verovatno ste svi barem jednom tokom šetnje primetili neobične zelene kugle koje se pričvršćuju za grane drveća. One postaju naročito uočljive sa dolaskom prvih mrazeva, kada drveće izgubi svoje lišće, a ove loptice ostanu prkosno zelene. Ne, to nisu ostaci krošnje niti neka posebna vrsta zimzelenog granja. U pitanju je bela imela (Viscum album L.), višegodišnji zimzeleni poluparazit.
Imela se naseljava na granama i deblima mnogih listopadnih, ali i četinarskih stabala. Može se videti na topolama, javorima, brezama, vrbama, lipama, hrastovima, kao i na voćkama poput kruške i jabuke. Zanimljivo je da su pre više miliona godina preci imele bili obične biljke koje su rasle u zemlji, ali su vremenom evoluirale i naučile da se pričvršćuju za grane kako bi preživele.
Da li je imela opasna za ljude?
Za ljude je imela otrovna – gotovo svi njeni delovi sadrže toksične materije. Iako su bobice nešto manje opasne, ako seme dospe u digestivni sistem, to može dovesti do ozbiljnih posledica. S druge strane, probavni sistem ptica radi drugačije; one bez problema jedu plodove imele jer se toksini u njihovom telu ne zadržavaju, već se brzo izbacuju. Upravo zato između imele i ptica postoji svojevrsna evolucionarna saradnja.
Šteta koju nanosi drveću i kako ga spasiti
Plodovi bele imele su sočni i veoma lepljivi, što im omogućava da se lako zalepe za koru drveta i proklijaju. Kada se jednom nastani, imela pušta korenje (haustorije) duboko pod koru. Iako vrši fotosintezu, ona od drveta-domaćina krade vodu i mineralne materije. Zaraženi delovi grana prvo oteknu, a zatim počinju da propadaju i suše se.
Iako imela retko ubija drvo direktno, ona ga značajno slabi. U kombinaciji sa klimatskim faktorima, poput suša i naglih promena temperature, drvo na kojem se nalazi imela može potpuno uvenuti. Jedini način da se drvo spasi jeste fizičko uklanjanje zaraženih grana na vreme.
Lekovitost i simbolika
Uprkos svojoj parazitskoj prirodi, bela imela ima dugu istoriju primene u narodnoj medicini. Njen hemijski sastav nudi određena lekovita svojstva – ekstrakti lista koriste se za smirenje, regulaciju krvnog pritiska i poboljšanje rada srca. Još u Hipokratovo doba, imela se koristila za tretiranje raznih tumora.
U mnogim kulturama, imela je simbol zaštite, ljubavi i porodičnog blagostanja. Kelti su je smatrali sakralnom biljkom sa magičnim moćima, dok je u modernoj zapadnoj tradiciji ostao običaj ljubljenja ispod imele za Božić. Veruje se da će par koji obavi ovaj ritual biti srećan tokom cele naredne godine. Čak i na prostorima poput ukrajinske Besarabije, gde se beleže retke biljke poput ankarskog mrazovca, imela ostaje stalni podsetnik na fascinantnu borbu i saradnju u prirodi.
