Duboko u planinama kineske provincije Hubej, skriven ispod stene i zaklonjen gustom šumom, već više od pola veka živi Yang – čovek koji je svesno okrenuo leđa savremenom načinu života i pronašao mir u pećini koja mu je postala dom.
Do njegove kuće vodi uzak i strm put, udaljen tek oko trista metara od asfalta, ali potpuno neprimetan za prolaznike. Dom se nalazi tačno na ulazu u pećinu, što ga prirodno štiti od kiše, vetra i ekstremnih vremenskih uslova. Kako Yang objašnjava, zimi je unutra toplo, a leti prijatno hladno, bez vlage koja bi mogla da ošteti zidove ili konstrukciju.
Pećina kao prirodno savršeno sklonište
Pećina u kojoj živi već gotovo jedan vek služi kao prirodni štit. Zidovi od kamena, zemlje i drveta uklopljeni su u samu stenu, a kuća je građena postepeno, bez klasičnih renoviranja. Svetlost ulazi direktno, kiša nikada ne prodire unutra, a mikroklima ostaje stabilna tokom cele godine.
„Da ovde ima vlage, malter bi odavno otpao“, kaže Yang, ističući da je upravo taj prirodni balans razlog zbog kog smatra da je lokacija idealna za život.
Voda iz stene, struja sa stuba
Osnova njegove samostalnosti je voda. Unutar pećine nalaze se prirodni izvori i mali bazeni sa bistrom vodom koja neprestano kaplje niz zidove stene. Yang tu vodu sakuplja i skladišti, pa nestašica za njega ne postoji.
Električnu energiju dobija sa obližnjeg stuba, dok za kuvanje i grejanje koristi drva koja sam prikuplja u okolnoj šumi. Nekada je gajio i stoku, ali danas, zbog godina i samoće, održava manju baštu i bavi se sakupljanjem lekovitog bilja koje prodaje u obližnjim selima.
Izbor, a ne bekstvo
Nakon smrti roditelja, njegovih petoro braće i sestara napustilo je planinu i nastavilo život u naseljima. Yang je ostao. Ne zato što je morao, već zato što je to želeo.
Ne koristi pesticide, živi u skladu sa prirodom i naglašava da pećina za njega nije zamka, već pravi dom. Tišina, udaljenost od sveta i jednostavan život za njega nisu teret, već ravnoteža koju ne bi menjao ni za šta.
