Dok se u našem regionu intenzivno radi na modernizaciji i izgradnji brzih pruga, poput pravca Beograd–Budimpešta, Japan ponovo postavlja standarde koje je teško pratiti. U planu je izgradnja revolucionarne železničke linije koja će povezati ključne metropole, a u koju će biti uložene milijarde dolara — suma koja višestruko premašuje godišnje budžete mnogih balkanskih država.
Reč je o projektu Chuo Shinkansen, koji se zasniva na SCMaglev tehnologiji (superprovodna magnetna levitacija). Za razliku od vozova na koje smo navikli, ovi japanski „metak vozovi“ bukvalno lebde iznad šina, što im omogućava postizanje neverovatnih brzina od preko 500 km/h bez fizičkog trenja.
Inovacije koje menjaju pojam putovanja
Od prvog Shinkansena puštenog u rad 1964. godine, Japan je postao svetski simbol za inovacije. Njihovi vozovi nisu prepoznatljivi samo po brzini, već i po apsolutnoj bezbednosti. S obzirom na to da je Japan, baš kao i delovi našeg regiona, podložan seizmičkim aktivnostima, razvijeni su specijalni automatski sistemi koji u deliću sekunde zaustavljaju kompozicije u slučaju zemljotresa.
Nova linija Chuo Shinkansen povezaće Tokio, Nagoju i Osaku, nudeći putnicima alternativu koja je brža čak i od domaćih letova avionom. Ovakva investicija nije samo tehnološki prestiž, već i ogroman pokretač privrede koji Japan drži na mestu vodeće ekonomske sile.
Od Tokija do Osake za samo 67 minuta
Sistem levitacije pomoću magneta omogućava kretanje bez kontakta između točkova i šina, čime se drastično smanjuje mehaničko habanje. Procenjuje se da će novi voz dostizati radnu brzinu od 505 km/h. To znači da će se od Tokija do Nagoje stizati za 40 minuta, a do Osake za svega 67 minuta — što je brže nego što je nekada potrebno za prelazak iz jednog dela Beograda u drugi tokom popodnevnog špica.
Tokom testiranja na probnoj trasi Yamanashi, serija vozova L0 već je ispisala istoriju postigavši apsolutni svetski rekord od 603 km/h.
Ekološki izazovi i odlaganje projekta
Iako je ambicija ogromna, projekat se suočava sa preprekama koje su poznate i u našem zakonodavstvu, posebno u oblasti ekologije. Otvaranje deonice Tokio–Nagoja odloženo je i ne očekuje se pre 2034. godine. Glavni razlog su strogi ekološki propisi u prefekturi Šizuoka, gde postoji zabrinutost za očuvanje reke Oi i lokalnih ekosistema zbog izgradnje tunela.
Tehnička kompleksnost je bez presedana: čak 86% ukupne trase nalazi se pod zemljom. Prva faza projekta koštaće više od 7 biliona jena, dok će kompletan koridor do Osake premašiti cifru od 9 biliona jena, što ovu prugu čini jednom od najskupljih infrastrukturnih investicija u istoriji čovečanstva.
