Astronomi su otkrili gigantske oblake gasa i tamne materije koji po svom obliku podsećaju na galaksije, ali u sebi ne sadrže nijednu jedinu zvezdu. Ovo nisu greške u merenju niti statističke anomalije – naučnici veruju da su u pitanju netaknuti ostaci ranog svemira koji nas primoravaju da iz korena promenimo shvatanje o tome kako i kada se rađaju galaksije.
Zvuči kao kosmička šala: galaksija bez zvezda. Primera radi, naš Mlečni put sadrži između sto i četiri stotine milijardi zvezda, i svetlost je praktično deo njegove definicije. Zato je pravo zaprepašćenje nastalo kada su moderni teleskopi počeli da detektuju strukture koje imaju masu i gas, ali im nedostaje sjaj.
Galaksija koja ne sija i dalje je galaksija
Tokom 2024. godine, astronomi su identifikovali objekat pod nazivom J0613+52. Reč je o džinovskom oblaku vodonika, veličine prosečne galaksije, ali bez ikakvih tragova zvezda. Naučnici iz opservatorije Green Bank objašnjavaju da je ovo primitivna, izuzetno difuzna galaksija u kojoj se proces formiranja zvezda nikada nije pokrenuo.
Ove fascinantne formacije nazivaju se „duh-galaksijama“. One nisu nevidljive u potpunosti, ali im nedostaje ono što ih obično odaje – elektromagnetno zračenje zvezdanog jezgra. One postoje, imaju strukturu i masu, ali su ostale u stanju večitog mirovanja.
Cloud-09: Sistem u stanju čekanja
Početkom ove godine potvrđeno je postojanje još jednog sličnog objekta pod nazivom Cloud-09. Snimljen teleskopom Hubble, ovaj objekat se sastoji uglavnom od tamne materije i gasa koji se nikada nisu pretvorili u zvezde. Evropska svemirska agencija (ESA) navodi da je Cloud-09 na samoj granici postojanja: ako prikupi još mase, može postati „obična“ galaksija, a ako je izgubi, jednostavno će se raspršiti u prostoru.
Da bi se zvezda rodila, gas mora biti dovoljno gust da ga gravitacija komprimuje do temperature od deset miliona stepeni, kada počinje termonuklearna fuzija. Kod duh-galaksija, gas je previše raširen, a pritisak nedovoljan, zbog čega sistem ostaje taman i tih.
Tamna materija kao nevidljivi arhitekta
Ova otkrića bacaju novo svetlo na ulogu tamne materije. Do sada smo znali da ona postoji samo indirektno – primećivali smo da se zvezde na rubovima galaksija kreću prebrzo i da gravitacija iskrivljuje svetlost više nego što bi trebalo. NASA ističe da bi bez tamne materije svemir bio mnogo praznije mesto.
Nakon Velikog praska, tamna materija je poslužila kao nevidljivi kalup. Formirala je haloe u koje se kasnije taložio običan gas. Duh-galaksije su verovatno upravo ti haloi tamne materije koji su iz nekog razloga ostali bez „varnice“ koja bi ih osvetlila. One su praktično fosili iz mladosti svemira, zamrznuti u vremenu.
Kosmos kojem nisu potrebne zvezde
Navikli smo da svemir zamišljamo kroz sjaj spiralnih galaksija i maglina, ali stvarnost je mnogo mračnija. Duh-galaksije nas primoravaju da prihvatimo činjenicu da svetlost nije obavezna za postojanje organizovanih struktura u kosmosu. Postoje ogromna područja gde je gravitacija obavila svoj posao, ali fizika nije napravila poslednji korak.
Ovo saznanje menja našu perspektivu: naša percepcija kosmosa zasnovana na onome što vidimo je samo mali deo slike. Većina univerzuma je verovatno još uvek tamo – tiha, nevidljiva i čeka da bude otkrivena putem novih tehnologija koje ne zavise isključivo od svetlosti zvezda.
