Grupa istraživača je još 2018. godine naišla na niz kolosalnih pršljenova koji su zauvek promenili naše razumevanje praistorijskih okeana. Veruje se da je dužina odraslih primeraka ove morske nemani prelazila 12 metara, što je čini jednim od najstrašnijih predatora koji su ikada krstarili svetskim morima.
Morski fosil star čak 56 miliona godina omogućio je naučnoj zajednici da rekonstruiše postojanje džinovskih zmija sposobnih da dostignu ekstremne dimenzije. Ovo otkriće odnosi se na izumrlu vrstu Palaeophis colossaeus, koja se danas zvanično smatra najvećom poznatom morskom zmijom u istoriji planete.
Morski div protiv kopnenog titana: Palaeophis i Titanoboa
Da bismo razumeli razmere ovog otkrića, neophodno je uporediti Palaeophis colossaeus sa legendarnom Titanoboom, koja je vladala kopnom nekoliko miliona godina ranije. Dok je Titanoboa bila masivnija i dostizala dužinu do 13 metara, ona je bila stanovnik močvara i tropskih šuma. S druge strane, Palaeophis je bio potpuno prilagođen životu na otvorenom moru, što je sa sobom nosilo drugačije izazove i omogućilo mu da postane apsolutni vladar morskih dubina.
Ova morska zmija naseljavala je plitka tropska mora koja su nekada prekrivala ogromna prostranstva današnje Sahare tokom epohe eocena. To je bio period ekstremno toplih okeana, što je bio ključni faktor za razvoj ovako kolosalnih gmizavaca. Pršljenovi ove zmije po veličini višestruko nadmašuju bilo koju modernu vrstu, svedočeći o vremenu kada su okeanima vladali istinski divovi.
Superpredator koji je proždirao ajkule
Naučnici veruju da je Palaeophis colossaeus bio vrhunski predator koji je stajao na samom vrhu lanca ishrane. Zahvaljujući fleksibilnoj strukturi vilica, mogao je da guta plen impresivne veličine. Njegova ishrana verovatno je obuhvatala primitivne ajkule, velike ribe, pa čak i morske gmizavce slične današnjim krokodilima.
Kada se uporedi sa modernim morskim zmijama, od kojih nijedna ne prelazi tri metra dužine, jedinstvenost ovog otkrića postaje još jasnija. Ovaj drastičan kontrast naglašava kako su klimatske promene tokom miliona godina transformisale okeane i ograničile mogućnost za opstanak ovako masivnih vodenih gmizavaca u savremenom dobu. Dok je Titanoboa bila strah i trepet kopna, Palaeophis je osigurao da ni okeani ne budu nimalo bezbednije mesto u dalekoj prošlosti.
