Misterija porekla vode: Da li su meteoriti zaista stvorili naše okeane?
Naučna zajednica decenijama pokušava da odgonetne poreklo vode na Zemlji. Dugo je vladala hipoteza da su meteoriti bogati vodom bili ključni za formiranje naših okeana. Međutim, nova studija objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences baca potpuno novo svetlo na ovu teoriju, sugerišući da je doprinos svemirskih stena bio znatno manji nego što se ranije verovalo.
Istraživači su analizirali uzorke lunarnog regolita — sloja prašine i fragmenata stena koji prekriva površinu Meseca. Za razliku od Zemlje, gde su tektonska aktivnost i erozija izbrisale tragove drevnih sudara, Mesec služi kao savršena vremenska kapsula koja čuva dokaze o bombardovanju meteoritima tokom poslednjih četiri milijarde godina.
Mesec kao ključ za razumevanje prošlosti
Tim koji je predvodio Entoni M. Gargano koristio je inovativnu metodu analize izotopa kiseonika kako bi identifikovao fragmente meteorita u lunarnoj prašini. Kiseonik, kao dominantan element u stenama, omogućava naučnicima da precizno razlikuju materijal koji je stigao iz dubokog svemira od onog koji je oduvek bio prisutan na površini Meseca.
Rezultati su pokazali da najmanje 1% lunarne prašine potiče od karbonatnih meteorita, koji su poznati po visokom sadržaju vode. Ipak, kalkulacije pokazuju da ta količina, iako značajna za Mesec, nije dovoljna da objasni postojanje ogromnih vodenih površina na Zemlji. Ova količina vode je sasvim dovoljna da objasni postojanje leda na Mesečevim polovima, ali ne i naše okeane.
Osporavanje hipoteze o „kasnom dodavanju“
Ova studija direktno dovodi u pitanje teoriju „kasnog dodavanja“ (Late Veneer), koja pretpostavlja da je voda na Zemlju stigla putem kometa i meteorita tek nakon što se planeta ohladila. Prema rečima Gargana, podaci sa Meseca čine ovu teoriju malo verovatnom kao dominantan izvor Zemljinih okeana.
Značaj ovih nalaza prevazilazi puku teoriju. Razumevanje distribucije vode u Sunčevom sistemu ključno je za planiranje budućih lunarnih misija i održivi boravak ljudi na Mesecu. Uzorci iz misija Apollo i dalje ostaju zlatni standard koji nam pomaže da shvatimo pod kojim uslovima je Zemlja postala nastanjiva planeta koju danas poznajemo.
