Globalna dominacija Kine na tržištu retkih zemalja
Tržište retkih zemnih elemenata karakteriše ekstremna koncentracija, koja prevazilazi okvire bilo kojeg drugog sektora ključnih minerala. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Kina kontroliše oko 60% svetske rudarske proizvodnje, ali njena stvarna moć leži dublje u lancu snabdevanja.
Kada je reč o procesima separacije i finalne prerade, udeo Kine dostiže neverovatnih 90%. Ovakav monopol rezultat je strateškog planiranja koje traje više od dve decenije, fokusiranog ne samo na sirovine, već i na tehnološko znanje neophodno za njihovu transformaciju u visokotehnološke komponente.
Uticaj na industriju i tehnološki sektor
Tokom 2024. godine, Kina je izvezla blizu 58.000 tona magneta proizvedenih od retkih elemenata. Ovi resursi su kritični za funkcionisanje modernog sveta: od pogona električnih automobila i vetroturbina, do sofisticiranih sistema veštačke inteligencije (AI) i odbrambene industrije.
Za Evropu, uključujući i tržište Zapadnog Balkana, ovakva zavisnost predstavlja ozbiljan ekonomski izazov. Svaka regulatorna promena u Pekingu direktno utiče na troškove proizvodnje u Evropskoj uniji, čineći lokalne industrije ranjivim na poremećaje u snabdevanju uzrokovane geopolitičkim ili trgovinskim tenzijama.
Izvozne kontrole i „opšta neravnoteža“
Uvođenje obaveznih licenci za izvoz određenih materijala, koje je najavio Peking, stvorilo je dodatni pritisak na globalno tržište. Ova ograničenja obuhvataju i opremu za preradu, što može usporiti razvoj poluvodiča i sistema obnovljive energije širom sveta. Analitičari upozoravaju da bi kašnjenja u dozvolama mogla trajno narušiti konkurentnost zapadnih kompanija u srednjoročnom periodu.
Izazovi diverzifikacije i evropska perspektiva
Iako zemlje poput SAD-a, Australije, Brazila, pa čak i pojedine evropske države, pokreću inicijative za otvaranje novih rudnika, proces diverzifikacije je spor. Razvoj novog nalazišta i prateće infrastrukture može trajati i do 10 godina. Dodatnu prepreku predstavljaju strogi ekološki standardi i problem odlaganja nusproizvoda prerade.
U kontekstu Srbije i regiona, pitanje eksploatacije kritičnih sirovina postaje sve aktuelnije u okviru evropskih težnji ka strateškoj autonomiji. Bez koordinisane industrijske politike i međudržavnih sporazuma, smanjenje zavisnosti od jednog dominantnog dobavljača ostaće jedan od najvećih ekonomskih izazova decenije.
