Misterija „ružičastog snega“ na Antarktiku: Španski naučnici otkrili uzrok ubrzanog topljenja leda
Svakog australnog leta, prostrani delovi antarktičkog leda menjaju svoju boju u nijanse ružičaste i crvene, narušavajući besprekornu belinu pejzaža. Iako ovaj fenomen deluje vizuelno fascinantno, on je zapravo alarmantan indikator klimatskih promena. Španski istraživači su dokazali da ovaj „ružičasti sneg“, uzrokovan mikroskopskim algama, direktno ubrzava topljenje zamrznutog kontinenta.
Studija koju je predvodio Institut za morske nauke Andaluzije (ICMAN-CSIC), u saradnji sa univerzitetima u Kadizu i Baskiji, uspela je da po prvi put precizno izmeri stvarnu rasprostranjenost crvenih algi na Antarktiku. Rezultati objavljeni u časopisu Communications Earth & Environment otkrivaju da cvetanje ovih mikroorganizama zauzima znatno veću površinu nego što se ranije pretpostavljalo.
Uticaj na albedo efekat: Zašto se led topi brže?
Glavni problem leži u tome što ove alge sadrže pigmente koji potamnjuju površinu leda. Time se smanjuje albedo — sposobnost leda da reflektuje sunčevo zračenje. Kada sneg izgubi svoju čistu belinu, on apsorbuje više solarne energije, što dovodi do porasta temperature površine.
- Smanjenje refleksije: Albedo se može smanjiti za čak 20%.
- Začarani krug: Topljenje leda stvara vodu koja je neophodna za dalji razvoj algi.
- Povratna sprega: Što je više algi, to je topljenje brže, što opet podstiče širenje algi.
Istraživanje se fokusiralo na Južna Šetlandska ostrva, arhipelag gde se nalaze i španske istraživačke baze. Podaci pokazuju da tokom letnjih meseci ove alge kolonizuju između 3% i 12% površine svakog ostrva, dostižući maksimalnu površinu od 176 kvadratnih kilometara.
Da bi analizirali ovaj fenomen, naučnici su primenili naprednu metodologiju koja kombinuje terenski rad i satelitsko osmatranje. Korišćeni su sateliti Sentinel-2 i hiperspektralni senzori na dronovima, koji omogućavaju analizu interakcije svetlosti sa snegom na različitim talasnim dužinama.
Pomoću mašinskog učenja (Machine Learning), obrađeno je 45 satelitskih snimaka kako bi se kreirale detaljne mape distribucije algi. Ovo potvrđuje da „ružičasti sneg“ nije lokalni kuriozitet, već proces velikih razmera koji direktno utiče na energetski bilans regiona i globalnu klimatsku stabilnost celokupne planete.
