Johan Volfgang fon Gete ostao je upamćen kao jedan od najvećih evropskih književnika, ali njegova duboka strast prema mineralogiji i istraživanju prirode često je ostajala u drugom planu. Najnovija istraživanja njegove privatne kolekcije baltičkog ćilibara otkrila su fascinantnu tajnu: u jednom od komada pronađen je fosil mrava star neverovatnih 40 miliona godina.
Ovaj primerak, koji je pesnik sakupio još u 18. veku, toliko je sitan da je decenijama bio neprimećen. Tek uz pomoć najsavremenijih 3D tehnika snimanja, naučnici sa Univerziteta „Fridrih Šiler“ u Jeni uspeli su da „zavire“ unutar fosila i detaljno ga opišu.
Vrsta Ctenobethylus goepperti: Rekonstrukcija prošlosti
Mrav pripada izumrloj vrsti Ctenobethylus goepperti, koja se često sreće u ćilibaru, ali nikada ranije nije analizirana sa ovakvom preciznošću. Zahvaljujući izuzetnoj očuvanosti unutar „biološke vremenske kapsule“, istraživači su po prvi put mogli da vide unutrašnje strukture glave i grudnog dela insekta.
- 3D modeli: Napravljena je interaktivna rekonstrukcija koja je sada dostupna naučnicima širom sveta za poređenje sa drugim fosilima.
- Nove informacije: Otkriveni su detalji o srodnicima ove vrste koji pomažu u razumevanju evolucije insekata na tlu Evrope.
- Naučni značaj: Daniel Troger sa Univerziteta u Jeni naglašava da ovakvi modeli omogućavaju identifikaciju primeraka bez oštećenja samog ćilibara.
Vrednost starih kolekcija: Više od same umetnosti
Geteova kolekcija obuhvata oko 40 komada ćilibara iz Baltičkog mora, a najnovija analiza otkrila je životinje u još dva primerka — rečnu muvu i krpelja. Pretpostavlja se da sam pesnik nije ni slutio kakvo se blago krije u neobrađenom kamenju, jer su fosili golim okom gotovo nevidljivi.
Ovi nalazi, koji se čuvaju u Nacionalnom muzeju Getea u Vajmaru, pokazuju koliku naučnu vrednost imaju stare zbirke. Fascinantno je da predmeti koji su prošli kroz pesnikove ruke i danas, posle dva veka, mogu da pruže ključne odgovore o svetu koji je postojao milionima godina pre nas.
