Brendon Grimšo bio je poslednji vlasnik ostrva Moyenne, smeštenog u srcu sejšelskog arhipelaga. Daleke 1962. godine, ovaj Britanac je kupio nenaseljeno parče zemlje i posvetio život misiji koja će decenijama kasnije postati globalni simbol borbe za očuvanje prirode. Uz pomoć svog prijatelja Renea Antoana Lafortuna, pretvorio je zapuštenu obalu u ekološki rezervat koji prkosi zakonima modernog kapitalizma.
Njegov rad danas služi kao inspiracija ekološkim pokretima širom sveta. Ostrvo Moyenne ponosi se neverovatnim biodiverzitetom i prirodnim stazama koje su Grimšo i njegov tim ručno krčili, dokazujući da ljudska ruka može biti isceliteljska, a ne samo destruktivna.
Podvig koji je promenio klimu: Ručno su posadili 16.000 stabala
Kada je Grimšo 1962. godine preuzeo ostrvo, zatekao je pravu pustoš. Zbog decenija zanemarivanja, vegetacija je bila uništena, što je dovelo do ozbiljne erozije tla i nestanka autohtonih životinjskih vrsta. Iako su mnoga susedna ostrva u arhipelagu predata investitorima radi brze zarade, Grimšo je odabrao teži put.
Proces obnove bio je mukotrpan i zahtevao je godine istraživanja:
- Ručno su čistili staze i identifikovali biljne vrste koje najbolje uspevaju u specifičnim uslovima Sejšela.
- Grimšo je pažljivo birao sekvoje zbog njihove izdržljivosti i bujnog izgleda.
- Posađene su hiljade palmi koje su postale primarni izvor hrane i skloništa za lokalnu faunu.
- Ukupno je posađeno preko 16.000 stabala, čime je potpuno izmenjena mikroklima ostrva.
Nepokolebljivost pred investitorima: „Ostrvo nije na prodaju“
Kada je priroda ponovo procvetala, Moyenne je postao magnet za investitore u nekretnine. Grimšou su nuđeni milioni dolara da dozvoli gradnju luksuznih hotela i betonskih kompleksa. Uprkos ogromnim pritiscima i primamljivim ciframa, on je ostao nepokolebljiv. Znao je da bi prodaja značila trenutnu smrt za ekosustav koji je decenijama gradio.
Zahvaljujući njegovoj tvrdoglavosti, džinovske kornjače, koje su nekada bile na ivici izumiranja, danas slobodno šetaju plažama. Životinje na ostrvu nikada nisu bile u kavezima; Moyenne je prostor apsolutne slobode za ptice, insekte i reptile.
Stručni savet: Primer ostrva Moyenne pokazuje koliko je važno postojanje strožih Zakona o zaštiti prirode. U Srbiji bi ovakvi modeli privatnih rezervata mogli biti ključni za spasavanje ugroženih područja poput specijalnih rezervata prirode. Edukacija posetilaca o tome da se flora i fauna tretiraju sa maksimalnim oprezom osnova je održivog turizma koji čuva resurse za buduće generacije.
Danas je ostrvo otvoreno za javnost, ali pod strogim pravilima. Ono ostaje večni spomenik čoveku koji je bogatstvo merio brojem zasađenih stabala, a ne nulama na bankovnom računu.
