Simona de Grif, nekadašnja menadžerka marketinga iz Holandije, pre trinaest godina donela je odluku koja joj je potpuno promenila sudbinu. Umesto sterilnih aerodroma i beskonačnih sastanaka, izabrala je surovu prirodu Islanda. Danas, kao profesionalni fotograf i vodič, ona dokazuje da biti sam ne znači nužno biti usamljen, naročito u zemlji gde priroda diktira tempo života.
Njen prelazak iz korporativnog sveta u umetnost bio je postepen, ali temeljan. Radila je u marketingu i stalno putovala, ali sve se osećalo prazno. Videla je samo hotele i klijente, a ne svet oko sebe. Island ju je privukao svojom neukrotivom snagom, a planina i vulkan koje vidi kroz prozor postali su njena svakodnevna inspiracija.
Život na rubu: Rođendan pored vulkana i „igranje napolju“
Simonin radni dan je daleko od uobičajenog. Ona vodi ture kroz najskrivenije delove ostrva, spavajući gotovo svake noći u drugom hotelu. Svoj posao naziva „igranjem na otvorenom“, jer su vremenske prilike i pejzaži nepredvidivi, pružajući stalni osećaj čuda. Njena povezanost sa ostrvom je toliko duboka da je čak i svoj 49. rođendan proslavila pored aktivnog vulkana uz šampanjac, toliko blizu lave da su joj obrve bile spržene od vreline.
Iako je dugo živela sama u Rejkjaviku, Simona naglašava specifičnost islandskog društva:
- Mala zajednica: Island je zemlja gde se gotovo svi poznaju, što stvara osećaj sigurnosti.
- Bliskost prijatelja: Čak i kada živite sami, prijatelji nikada nisu daleko.
- Prirodna terapija: Ekstremno okruženje zahteva prisutnost u trenutku, što eliminiše osećaj usamljenosti.
Realnost surovog severa: Visoke cene i vulkanska pretnja
Ipak, život na Islandu nije idiličan u svakom pogledu. Simona priznaje da joj nedostaje raznolikost holandskih prodavnica. Hrana na Islandu je skuplja i izbor je manji, uglavnom se svodi na ribu i jagnjetinu. Takođe, život sa preko 30 aktivnih vulkana zahteva specifičan mentalni sklop — ne smete se opterećivati brigom o erupcijama.
Danas je Simona udata za Islanđanina koji ručno pravi električne gitare. Zajedno provode vreme u letnjikovcu u izolovanom fjordu ili istražuju najudaljenije krajeve zemlje. Njena priča je podsetnik da se autentičan dom ne nalazi u planu, već u mestu koje hrani vašu dušu, bez obzira na surovost klime.
