Gradovi se menjaju zajedno sa svojim stanovnicima, ali u Barseloni te promene više ne diktiraju lokalci. Katalonska prestonica beleži rekordan porast broja posetilaca koji menja samo lice grada. Dok je 2000. godine Barselonu posetilo 4 miliona ljudi, do 2024. godine taj broj je skočio na neverovatnih 15,5 miliona godišnje.
Ovakav priliv turista i drastičan skok cena iz korenja su promenili percepciju života u gradu. Carme, osamdesetogodišnja penzionerka, ceo svoj život provela je u centru i decenijama je držala mali kiosk u poznatoj ulici Ferran. „Gledala sam kako se sve oko mene ruši i menja“, ispričala je ona za list La Vanguardia.
Nestanak lokalnog duha u Gotičkoj četvrti
Carme je nekada prodavala nakit i suvenire u samom srcu grada – Gotičkoj četvrti. Danas je ovo područje jedno od najopterećenijih na svetu, sa gustinom od 14.200 turista po kvadratnom kilometru. Mala porodična preduzeća, kakva srećemo i u starim delovima gradova u Srbiji, ovde masovno nestaju pred naletom globalnih brendova.
- Radikalna promena: U poslednjih 20 godina većina lokalnih radnji je zatvorena.
- Gubitak identiteta: Nekada su prodavnice vodili ljudi iz Barselone, danas su to isključivo biznisi usmereni na brzu potrošnju turista.
- Kiosk kao prozor u svet: Carme ističe da je njen kiosk bio toliko mali da su kupci stajali napolju, što joj je omogućilo direktan kontakt sa celim svetom.
Borba za jezik i kulturu: „Turisti moraju da se prilagode nama“
Iako je zahvaljujući radu naučila francuski, italijanski i osnove engleskog, Carme je ostala nepokolebljiva u zaštiti lokalnog jezika. Njena poruka je jasna: turisti često dolaze sa stavom da ceo svet mora da govori njihovim jezikom, ali istina je suprotna.
„Kada mi odlazimo u drugu zemlju, mi se prilagođavamo njima. Turisti ovde treba da rade isto. Ja im uvek odgovaram na svom jeziku jer smo mi ovde domaćini“, kaže ova energična starica.
Starost je stvar stava, a ne krštenice
Danas Carme živi u naselju Barceloneta, tik uz more. Uprkos godinama, ona uživa u plivanju svakog dana, čak i tokom zime. Za nju starost nije stanje u koje se treba povući, već izazov sa kojim se treba suočiti uzdignute glave.
Njena priča je podsetnik da gradovi nisu samo fasade i spomenici, već ljudi koji čuvaju njegovu dušu. Barselona se možda menja pod pritiskom miliona selfi štapova, ali stanovnici poput Carme odbijaju da postanu stranci u sopstvenom domu.
