Vrhovni sud Baskije priznao je potpunu nesposobnost za rad pedesettrogodišnjem crtaču, uprkos upornom odbijanju socijalnog osiguranja da mu dodeli invalidninu. Ovaj slučaj postao je simbol borbe malog čoveka protiv birokratije, dokazujući da fizička ograničenja ne smeju biti ignorisana od strane sistema.
Sudska presuda je potvrdila da muškarac pati od teških posledica cerebralne paralize, uključujući hronične bolove, spastičnost desne strane tela i poremećaj prilagođavanja. Iako je imao zvanično potvrđen stepen invaliditeta od 52%, država je tvrdila da je on i dalje sposoban za rad.
Birokratija protiv medicine: „Može da koristi levu ruku“
Uprava za socijalno osiguranje je dva puta odbila zahtev uz obrazloženje da njegove povrede „ne smanjuju radnu sposobnost u dovoljnoj meri“. Njihov glavni argument bio je apsurdan: iako ne može da koristi desnu ruku, zadržao je „mentalne sposobnosti“ i može da se služi levom rukom.
Međutim, sud u San Sebastijanu i kasnije Vrhovni sud, utvrdili su niz surovih činjenica:
- Ograničena pokretljivost: Pored nemogućnosti korišćenja desne ruke, čovek ima ozbiljne poteškoće pri hodanju.
- Govorne mane: Cerebralna paraliza je značajno uticala na njegovu komunikaciju.
- Konstantan bol: Progresivni bolovi zahvatili su više delova tela, čineći profesionalni rad nemogućim.
Presuda koja menja život: 100% osnovice za potpunu invalidnost
Sudije su zaključile da je kliničko stanje radnika takvo da mu „oduzima svaku realnu mogućnost za rad“. Istaknuto je da je nemoguće zamisliti obavljanje bilo kog profesionalnog zadatka sa normalnom efikasnošću u takvom stanju.
Kao rezultat ove pravne bitke, muškarcu je dodeljena:
- Doživotna mesečna penzija: Iznos od 3.446,51 evra.
- Osnovica: Naknada pokriva 100% njegove osnovne plate.
- Priznanje: Status potpune trajne nesposobnosti za rad.
Ovaj slučaj u Srbiji i svetu služi kao podsetnik da prava osoba sa invaliditetom ne smeju biti samo slovo na papiru. Kada sistem zakaže, sud ostaje poslednja instanca koja može da osigura dostojanstven život onima koji zbog bolesti više ne mogu da privređuju. Redovna kontrola medicinske dokumentacije i upornost u pravnoj borbi ključni su za ostvarivanje prava koja država često pokušava da ospori.
