Decenijama arheolozi širom sveta strpljivo rade, centimetar po centimetar, u nadi da će pronaći tragove koji će nam pomoći da razumemo kako su živeli naši preci. Zato je posebno iznenađujuće što je, daleko od profesionalnih iskopavanja i gotovo slučajno, upravo dečak od jedva 11 godina pronašao milenijumsku relikviju na porodičnom imanju. Ovaj pronalazak baca novo svetlo na daleku prošlost opštine Ayguesvives, južno od Tuluza, i u Srbiji bi ovakva vest sigurno izazvala veliku pažnju stručne javnosti.
Iza ovog izuzetnog otkrića stoje mladi Alexandre i njegov deda, obojica članovi SHEPA-e (Društva Ayguesvives za proučavanje istorije i nasleđa). Zahvaljujući njima, postalo je jasno da je ljudsko prisustvo na ovom području mnogo starije nego što se ranije verovalo.
Jednostavni, ali iznenađujući komadi
Pronađeno blago sastoji se od kolekcije praistorijskih predmeta koja je datirana na približno 450.000 godina starosti. Konkretno, reč je o devet klesanih alata, uglavnom obrađenih oblutaka tehnički poznatih kao „choppers“ ili sekači. Njihove oštrice su dobijene udaranjem, a veličine im variraju između 10 i 23 centimetra.
Ovi komadi pripadaju donjem paleolitu i svedoče o rudimentarnim tehnikama koje su koristile ljudske grupe koje su naseljavale to područje u veoma davnim vremenima. Pored klesanih oblutaka, pronalazači su otkrili i poliranu sekiru iz kasnijeg perioda (oko 6.000 p.n.e.), što ukazuje na prisustvo poljoprivrednih zajednica u neolitu.
Mesto neprekidnog naseljavanja
Kombinacija predmeta iz različitih perioda govori o naseljenosti ovog mesta tokom milenijuma. Predmeti su predstavljeni profesionalnim arheolozima, podvrgnuti studijama, a rezultati su objavljeni u naučnim časopisima koji potvrđuju autentičnost i starost objekata. Iako su komadi jednostavni, njihov značaj leži u dokumentovanju duge istorije ljudskog prisustva u regionu koji je još uvek malo poznat sa arheološke tačke gledišta.
Nalazište se nalazi na visoravni Saurine-Beauregard, u okruženju koje je bilo posebno povoljno za život: blaga padina, dobra izloženost suncu i blizina potoka objasnio je zašto su ljudske populacije vekovima birale baš ovo mesto.
Ova priča podseća da arheologija može početi jednostavnim radoznalim pogledom i da lokalno nasleđe ostaje ključno za otkrivanje nepoznatih poglavlja prošlosti.
