Nisko samopoštovanje je vrlo česta pojava zbog koje se niko ne bi trebao stideti, ali je važno raditi na njenom korigovanju radi postizanja veće sreće. Mentalno zdravlje je ključan aspekt, baš kao i fizičko zdravlje, i ne sme se zanemarivati. Iako je vidljivost ovih problema porasla poslednjih godina, pred nama je još dug put. Društvene mreže, koje često mogu biti štetne, u ovom slučaju pomažu u podizanju svesti o ovim izazovima.
Glavni signal niskog samopoštovanja
Ainhoa Vila, španska psihološkinja sa više od 114.000 pratilaca na TikTok-u, podelila je uvid koji je mnoge iznenadio. Prema njenim rečima, najjasniji znak niskog samopoštovanja nije uvek vidljiva nesigurnost, već preterano objašnjavanje, pravdanje i branjenje čak i pre nego što vas drugi napadnu.
Vila ističe da je ovo veoma zavisna pozicija: „Vi ne komunicirate, već tražite dozvolu ili pomoć da biste postojali. U psihologiji se ovo naziva naučenom strategijom preživljavanja.“ Ona objašnjava da je to poput pokazivanja „emocionalne lične karte“ svaki put kada govorite. U svojoj praksi, ona se fokusira na treniranje onoga što naziva „kratkom granicom“.
Psihološkinja navodi dva direktna primera kako bi trebalo postupati: „Ne, to mi ne odgovara“ ili „Neću o tome da pričam“. Ključ je u tome da se ove rečenice izgovore bez dodatnog pravdanja. „Samopoštovanje raste kada vaši postupci poštuju vas same“, naglašava Vila.
Tri fraze koje otkrivaju problem
Nisko samopoštovanje se često ispoljava nesvesno. Vila je otkrila tri specifične fraze koje u njoj, kao stručnjaku, pale alarm:
- „Ovo što ti govorim je glupost, nije to ništa strašno“: Osoba minimizira svoja osećanja i time ih poništava (invalidacija). To se dešava jer je osoba naučila da pokazivanje neprijatnosti ili bola nije bezbedno, pa um smanjuje sopstveni značaj kako ne bi smetao drugima.
- „Sigurno sam ja problem, to je potpuno jasno“: Ovo nije znak emocionalne odgovornosti, već automatske samooptužbe. Mozak je naučio da je preispitivanje sebe najbrži način da se sačuva veza sa drugima i izbegne konflikt.
- „Ne želim da budem na teretu“: Ovde se ne radi o empatiji, već o dubokom uverenju da zauzimanje prostora ima previsoku cenu. Osoba ne vidi sebe kao nekoga ko doprinosi, već kao nekoga ko smeta ako izrazi neku potrebu.
Ainhoa Vila zaključuje da ove fraze ne dovode u pitanje ono što se dešava spolja, već osobu koja to oseća. Nisko samopoštovanje se ne vidi uvek kao očigledna nesigurnost, već kao preterano prilagođavanje i popuštanje pre nego što se neko drugi uznemiri. „Nisko samopoštovanje ne viče uvek ‘ne vredim’. Ponekad samo šapuće: ‘bolje da ne smetam’“, poručuje ona.
