Uticaj video igara na mlade: Šta kažu istraživanja?
Igranje video igara duže od 10 sati nedeljno moglo bi imati značajan uticaj na ishranu, san i telesnu težinu mladih, prema novoj studiji koju je vodio Univerzitet Curtin iz Australije i koja je objavljena u časopisu ‘Nutrition’. Istraživači su anketirali 317 studenata sa pet australijskih univerziteta, prosečne starosti od 20 godina. Učesnici su bili podeljeni u tri grupe na osnovu vremena koje provode igrajući video igre: od „umerenih igrača“ (0 do 5 sati nedeljno) do „visokih igrača“ (više od 10 sati nedeljno).
Magična granica od 10 sati: Kada hobi postaje rizik?
Tim je otkrio da su rezultati kod igrača koji igraju umereno ili malo bili slični, ali da su se zdravstveni parametri drastično pogoršali čim bi vreme igranja premašilo 10 sati nedeljno. Profesor Mario Siervo sa Škole za populaciono zdravlje na Curtinu naglašava da ovi nalazi sugerišu da je ključni problem prekomerno igranje, a ne samo igranje kao aktivnost. Studenti koji su igrali do 10 sati nedeljno imali su vrlo slične rezultate u pogledu ishrane i telesne težine kao i oni koji uopšte ne igraju, dok su se prave razlike pojavile kod onih koji su tu granicu prešli.
Gojaznost i kvalitet sna
Studija je otkrila pad kvaliteta ishrane čim igranje pređe 10 sati nedeljno, uz veću prevalenciju gojaznosti u grupi sa visokim brojem sati igranja. Igrači iz ove grupe imali su prosečan indeks telesne mase (BMI) od 26,3 kg/m², dok je zdrav opseg bio između 22,2 i 22,8 kg/m² kod ostalih grupa. Svaki dodatni sat igranja bio je povezan sa lošijom ishranom, čak i kada su se uzeli u obzir stres i fizička aktivnost.
Važnost zdravih navika
Iako su sve grupe prijavile generalno loš kvalitet sna, strastveni igrači su imali znatno gore rezultate. „Ova studija ne dokazuje da igre direktno uzrokuju ove probleme, ali pokazuje jasan obrazac da prekomerno igranje može biti povezano sa povećanim faktorima rizika po zdravlje“, ističe profesor Siervo. S obzirom na to da se navike stečene na univerzitetu često zadržavaju i u odraslom dobu, stručnjaci preporučuju uvođenje zdravijih rutina, kao što su pravljenje pauza, izbegavanje igranja kasno u noć i biranje zdravijih užina, kako bi se poboljšalo opšte blagostanje.
