Kosmička zagonetka: Pronađena planeta u obliku limuna čije postojanje prkosi nauci
Svemirski teleskop „James Webb“ (JWST) otkrio je gasnog giganta veličine Jupitera koji je šokirao astronomsku zajednicu. Planeta, koja zbog ekstremne gravitacije ima oblik limuna, kruži oko mrtve zvezde i poseduje hemijski sastav toliko bizaran da naučnici priznaju: nemaju predstavu kako je ovaj svet uopšte nastao.
Ovaj kosmički fenomen, nazvan PSR J2322–2650b, nalazi se na udaljenosti od 750 svetlosnih godina od Zemlje. Reč je o jedinom poznatom gasnom gigantu među 6.000 otkrivenih koji kruži oko pulsara – ultragustog jezgra mrtve zvezde sabijenog na veličinu grada.
Zašto planeta podseća na limun?
Blizina zvezde je ključni faktor koji oblikuje ovaj svet. Planeta se nalazi na svega 1,6 miliona kilometara od svog pulsara (poređenja radi, Zemlja je od Sunca udaljena 150 miliona kilometara).
- Ekstremna brzina: Godina na ovoj planeti traje svega 7,8 sati.
- Gravitaciono istezanje: Strašna sila pulsara bukvalno razvlači planetu, dajući joj spljošteni oblik koji podseća na limun.
- Pakleni uslovi: Planeta je pod stalnim bombardovanjem gama-zracima, dok temperature variraju od 650°C noću do 2.030°C danju.
„Nemoguća“ atmosfera i oblaci od čađi
Pravi šok za istraživače bio je hemijski sastav atmosfere. Za razliku od uobičajenih planeta, ovde nema vode, metana niti ugljen-dioksida.
Naučnici sa Univerziteta u Čikagu ističu da je reč o čistom molekularnom ugljeniku. U gornjim slojevima atmosfere lebde oblaci od čađi, dok se u unutrašnjosti planete ugljenik pod ogromnim pritiskom verovatno pretvara u dijamante. Doktor Piter Gao sa Instituta Karnegi priznao je da je reakcija tima na podatke sa teleskopa bila potpuna neverica.
Nauka pred zidom: Kako je nastala?
Postojanje PSR J2322–2650b ruši sve poznate modele formiranja planeta. Na tako visokim temperaturama, ugljenik bi morao da se veže sa drugim atomima, ali ovde on dominira u čistom obliku, što ukazuje na potpuno odsustvo kiseonika i azota.
| Karakteristika | Podatak |
|---|---|
| Udaljenost | 750 svetlosnih godina |
| Trajanje godine | 7,8 sati |
| Glavni element | Molekularni ugljenik |
| Tip zvezde | Pulsar (neutronska zvezda) |
Trenutno ne postoji mehanizam koji može da objasni ovakav sastav. Najbolja teorija sugeriše da su se ugljenik i kiseonik mogli kristalizovati tokom hlađenja, ali to ne objašnjava gde su nestali ostali gasovi. Kako zaključuje profesor Rodžer Romani sa Stanforda, ovo je fantastična slagalica koja podseća čovečanstvo da i dalje zna veoma malo o tajnama univerzuma.
