Pitanje stabilnosti stanovanja u Srbiji postaje ključna tema na tržištu nekretnina. Novi zakonski okviri, inspirisani evropskom praksom, usmereni su na jačanje pozicije zakupaca i ograničavanje mogućnosti stanodavaca da prekinu saradnju pre zakonom predviđenih rokova. Cilj ovih mera je da se spreči stalna fluktuacija stanara i obezbedi mirniji život porodicama koje iznajmljuju prostor.
Sistem obaveznih produžetaka ugovora omogućava stanarima da nastave život u nekretnini čak i ako vlasnik ne planira produženje, pod uslovom da se ispoštuju specifične procedure. Ovo donosi sigurnost na tržište koje je godinama bilo preplavljeno neizvesnošću.
Šta novi propisi znače za postojeće ugovore o zakupu?
Zakon o stanovanju u Srbiji sve jasnije definiše minimalno trajanje zakupa, što direktno zavisi od tipa stanodavca. Ukoliko je vlasnik stana fizičko lice, minimalno trajanje stabilnog ugovornog odnosa teži se postaviti na period od pet godina. Za pravna lica, poput kompanija ili korporacija, ovaj rok se produžava na sedam godina.
Tokom ovog perioda, stanar koji redovno izmiruje zakupninu i poštuje kućni red ima pravo na ostanak u objektu. Nakon isteka inicijalnog roka, zakon predviđa automatsko produženje na dodatne tri godine, ukoliko se strane blagovremeno ne izjasne o raskidu.
Uticaj na vlasnike stanova i ponudu na tržištu
Za vlasnike nekretnina u Srbiji, ovakav sistem predstavlja ograničenje u slobodnom raspolaganju imovinom. Dokle god je na snazi obavezno produženje, vlasnici ne mogu slobodno prodati praznu nekretninu ili je iznajmiti po znatno višoj ceni bez zakonskog osnova. Udruženja vlasnika upozoravaju da bi ovo moglo smanjiti ponudu stanova za dugoročni zakup u korist onih za „stan na dan“.
Pravno gledano, jedini način da stanodavac izbegne automatsko produženje jeste slanje pismene napomene u tačno određenom roku. Vlasnik mora eksplicitno izraziti nameru o neproduživanju ugovora najmanje četiri meseca pre isteka obaveznog roka.
Ključne stavke za izbegavanje sukoba
Dobra komunikacija i poštovanje rokova su osnova za miran suživot stanara i vlasnika. Ako stanodavac propusti rok za obaveštenje, stanar stiče zakonsko pravo da ostane u prostoru pod istim uslovima.
U praksi, to znači sledeće:
- Produženi rokovi: Ugovori se mogu protegnuti na ukupno 8 ili 10 godina.
- Zaštita od iseljenja: Sprečavaju se nepravedne i nagle evakuacije porodica.
- Ekonomska stabilnost: Ograničava se nagli skok cena zakupa u toku trajanja zaštićenog perioda.
Ovaj model u Srbiji se brani kao alat za suzbijanje spekulacija na tržištu i garantovanje prava na dostojanstveno stanovanje, čineći tržište nekretnina transparentnijim za sve učesnike.
