Časovi od 30 minuta, telefoni pod lupom i veštačka inteligencija u učionicama: šta se menja u školama od drugog polugodišta
Moguće skraćenje školskih časova sa 45 na 30 minuta, ograničavanje upotrebe mobilnih telefona i snažnije uvođenje veštačke inteligencije i digitalnih alata – to su ključne promene o kojima se sve intenzivnije govori pred početak drugog polugodišta u srpskim školama.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručuje da se obrazovni sistem mora prilagoditi savremenim generacijama učenika, čija je pažnja drugačija nego ranije, ali i ubrzanom razvoju tehnologije.
Zašto se razmatra skraćenje časova
Ideja da časovi traju 30 minuta, prema rečima ministra, ima uporište u savremenoj psihologiji. Današnji učenici, kako navodi, imaju takozvanu difuznu pažnju – kraću, sekvencijalnu i usmerenu na brze informacije.
„Da bi nastava bila kvalitetna, učenik mora da bude fokusiran i aktivan. Današnja škola se značajno razlikuje od nekadašnjeg modela u kome je nastavnik bio jedini izvor znanja, a učenje se svodilo na reprodukciju činjenica“, istakao je Stanković.
Nova uloga veštačke inteligencije u nastavi
Ministar naglašava da se ide ka modernijem, interaktivnom modelu obrazovanja u kojem će značajnu ulogu imati veštačka inteligencija, digitalne tehnologije i inovativni nastavni metodi.
Cilj ovakvog pristupa je da se učenici podstaknu na samostalno razmišljanje, postavljanje pitanja i aktivno učestvovanje u nastavi, umesto pasivnog praćenja gradiva.
Mobilni telefoni – ograničenje ili zabrana
Jedna od važnih tema je i upotreba mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama. Prema najavama, razmatra se njihovo ograničavanje, a konačna odluka zavisiće od stručnih rasprava i razmene argumenata.
„Moguće je da telefoni budu delimično ili potpuno zabranjeni, ali sve mora da bude zasnovano na jasnim pedagoškim razlozima“, poručuje ministar.
Pilot-projekat, a ne nagla promena
Iako se o skraćenju časova govori već neko vreme, iz Ministarstva prosvete poručuju da zvaničan predlog još nije stigao i da se ova ideja za sada posmatra kao mogući pilot-projekat.
„Ne radi se o lošoj ideji, ali je neophodno sagledati njene praktične efekte na ceo obrazovni sistem pre bilo kakvog šireg uvođenja“, ističe Stanković.
Šta kažu nastavnici
Nastavnici upozoravaju da pitanje trajanja časa nije samo tehničko. Profesor matematike Andrej Pavlović smatra da se nastava ne može svesti isključivo na broj minuta.
„Kvalitet časa zavisi od planiranja i načina rada. Ako je dobro osmišljen, i 30 minuta može biti dovoljno, ali univerzalno rešenje ne postoji“, objašnjava on.
Kao jedno od mogućih rešenja navodi blok-nastavu, gde bi se isti predmet realizovao u više uzastopnih kraćih časova.
Jednosmenska nastava kao dugoročno rešenje
Pored trajanja časova, nastavnici ukazuju i na potrebu prelaska na jednosmensku nastavu. Smatra se da bi takav model omogućio kvalitetniju organizaciju školskog dana, više vremena za dodatne aktivnosti i manje opterećenje za učenike.
Poruka stručnjaka je jasna – promene u obrazovanju su neophodne, ali moraju biti pažljivo planirane, bez brzopletih odluka i sa jasnim ciljem unapređenja kvaliteta nastave.
