Šta je Ajnštajn zaista mislio o odnosu nauke i religije?
Među brojnim poznatim citatima Alberta Ajnštajna, jedan od najpopularnijih je onaj koji tvrdi da je „nauka bez religije hroma, a religija bez nauke slepa“. Ova rečenica se često koristi kao slogan za pomirenje vere i laboratorijskih istraživanja. Međutim, mnoga tumačenja su daleko od onoga što je proslavljeni nemački fizičar želeo da izrazi pre skoro jednog veka.
Poreklo čuvene fraze
Originalna formulacija na engleskom jeziku („Science without religion is lame, religion without science is blind“) nalazi se u eseju „Religija i nauka“, objavljenom u The New York Times Magazine 9. novembra 1930. godine. U tom članku Ajnštajn objašnjava šta podrazumeva pod „religijom“ u tom kontekstu: ne skup dogmi za opisivanje fizičkog sveta, već nivo povezan sa vrednostima, ciljevima i unutrašnjom dispozicijom koja podržava intelektualni rad.
Fizičar je tvrdio da autentični naučnik ne radi samo sa tehnikama i formulama, već i sa dubokim uverenjem: poverenjem da je svet razumljiv i da se njegove pravilnosti mogu shvatiti razumom. To poverenje je opisao kao „veru“ i povezao ga sa „sferom religije“.
Pogrešna tumačenja i „Pismo o Bogu“
Interpretiranje „religije“ kao „tradicionalnog religijskog verovanja“ obično deformiše originalnu nameru teksta. Ajnštajn je govorio o vrednostima koje podstiču naučnika da traži istinu, a ne o klasičnoj veri. Da bi se razjasnio njegov stav, važno je pogledati pismo napisano 3. januara 1954. godine, samo godinu dana pre njegove smrti. U pismu filozofu Eriku Gutkindu, Ajnštajn je bio vrlo direktan:
- O reči Bog: „Za mene je reč Bog samo izraz i proizvod ljudske slabosti.“
- O Bibliji: „Kolekcija časnih, ali i dalje primitivnih legendi.“
- O tradiciji: Smatrao je religijska učenja „detinjastim sujeverjima“, uprkos tome što je s ponosom pripadao jevrejskom narodu.
Ajnštajnova metafora zapravo predlaže tačku kontakta: ako nauka potpuno odbaci nivo unutrašnjih vrednosti, ona gubi ono što je pokreće; a ako religija ignoriše empirijsko znanje, ostaje „slepa“ za razumevanje sveta onakvog kakav on zaista jeste.
