Godinama je multitasking (višestruka istovremena aktivnost) bio neka vrsta paradigme modernog života. Obavljanje hiljadu stvari u isto vreme postalo je sinonim za efikasnost, brzinu i uspeh. Međutim, u svetu tehnologije i visoke produktivnosti, pravila se menjaju.
Ta potraga za maksimalnom efikasnošću transformisala se poslednjih godina. Multitasking se danas jasno povezuje sa stresom i mentalnom iscrpljenošću koju osećaju mnogi korisnici digitalnih alata. U 2026. godini, trend menja pravac. Monotasking, koji se sastoji od koncentrisanja na samo jedan zadatak u datom trenutku, dobija na značaju kao novi cilj za one koji traže blagostanje i stvarne rezultate.
Zašto se multitasking više ne preporučuje?
Teresa Herrero, specijalista za lični razvoj i upravljanje emocijama, objasnila je ovo na jednostavan način. „Mozak nije dizajniran da obavlja nekoliko složenih zadataka istovremeno. Ono što on zapravo radi je konstantna promena fokusa, a svaka ta promena ima svoju cenu“, izjavila je za Telva. Taj nevidljivi napor stvara mentalni umor i permanentan osećaj hitnosti.
Sa kognitivne tačke gledišta, multitasking nije stvarna simultanost, već fragmentacija pažnje. Prilikom prelaska sa jednog zadatka na drugi, um troši energiju na reorijentaciju, gubi agilnost i povećava šanse za pravljenje grešaka. To dovodi do paradoksalnog rezultata: iako se radi više, napreduje se manje. Rezultat je zasićenje. Neki od ključnih troškova ovakvog rada su:
- Pad stvarne produktivnosti.
- Povećan nivo stresa.
- Povišena anksioznost.
- Poremećaj nervnog sistema.
- Mentalni zamor.
Monotasking: Manje rasejanosti, više prisustva
Nasuprot kulturi mentalne fragmentacije, monotasking predlaže promenu: fokusiranje na samo jedan zadatak tokom definisanog vremena, bez prekida ili spoljnih stimulansa. Ovo nije samo tehnika produktivnosti, već i novi način odnosa prema vremenu i energiji.
„Monotasking se ne sastoji samo u tome da radite jednu po jednu stvar. On podrazumeva učenje kako da kažete ‘ne’ konstantnim prekicima i pritisku da uvek budete dostupni“, objašnjava Herrero. Prednosti su jasne: bolji fokus, manje stresa, veći kvalitet rada i bolja kontrola ličnog vremena.
Kako početi sa praktikovanjem monotaskinga?
Preporučuje se da počnete sa najjednostavnijim koracima koji mogu napraviti veliku razliku u vašem radnom danu:
- Rad u zaštićenim intervalima: Možete koristiti Pomodoro metodu ili slične tajmere.
- Prioritizacija po blokovima: Odredite ključne zadatke za određene delove dana.
- Zatvaranje procesa: Završite jedan zadatak pre nego što otvorite sledeći prozor ili aplikaciju.
- Razlikovanje bitnog od hitnog: Naučite šta zaista zahteva vašu trenutnu pažnju.
Izazov je izabrati rad na samo jednoj stvari u svetu koji slavi hiperproduktivnost. To je svojevrsna revolucija u modernoj dinamici rada koja nam omogućava da sačuvamo mentalno zdravlje u digitalnom dobu.
