Tokom obroka, želudac počinje da radi intenzivno. Hlorovodonična kiselina se oslobađa i transformiše hranu u manje čestice. Ovaj proces se dešava unutar ljudskog tela svakog dana, u svim uzrastima i svuda u svetu.
Želudačna kiselina proizvodi ekstremnu kiselost. Međutim, želudac ne trpi oštećenja uprkos korozivnoj snazi ove supstance. Ljudsko telo je razvilo strukture koje se odupiru ovim napadima i osiguravaju varenje bez rizika po sam organ. Želudac pretvara hranu u hranljive materije korisne za organizam, dok istovremeno podnosi jednu od najkorozivnijih supstanci koje telo proizvodi. Kiselina takođe služi kao odbrana od bakterija i drugih patogena.
Kako se želudac štiti od kiseline
Prema ekspertima koje je konsultovao Live Science, želudac proizvodi mešavinu hlorovodonične kiseline, pepsina i lipaze. Ove supstance razlažu proteine i masti, a neprijateljsko okruženje je neophodno za pravilno varenje.
Prema rečima dr Sally Bell sa Univerziteta Monash u Australiji, ćelije želudačne sluzokože stvaraju gust i alkalan sloj sluzi. Ovaj materijal, bogat bikarbonatima, neutrališe kiselost i štiti unutrašnji zid. Sluz stvara fizičku i hemijsku barijeru koja sprečava kiselinu i enzime da oštete ćelije želuca.
Dr Benjamin Levy III sa Univerziteta Chicago Medicine navodi da želudačni sok ima dvostruku funkciju. Pored toga što olakšava varenje, on eliminiše bakterije i sprečava infekcije. Kiselina uništava većinu mikroorganizama prisutnih u hrani.
Faktori koji mogu oštetiti želudačnu zaštitu
Odbrambeni sistem želuca održava svoju efikasnost sve dok sloj sluzi ostaje netaknut. Međutim, određene supstance i navike mogu ugroziti ovu prirodnu zaštitu. Česta upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), kao što su ibuprofen ili naproksen, predstavlja jedan od glavnih uzroka oštećenja.
Prema dr Levyju, ovi lekovi inhibiraju proizvodnju prostaglandina. Smanjenje ovih supstanci smanjuje lučenje sluzi i bikarbonata, ostavljajući želudac izložen kiselini, što pogoduje pojavi čireva i bolova. Dr Bell dodaje da duvan i alkohol takođe utiču na zaštitnu barijeru, jer ove supstance deluju kao direktni toksini za sluzokožu želuca.
Druge opasnosti i komplikacije
Pored lekova i navika, određena hrana može pojačati agresiju na želudac. Višak kisele ili začinjene hrane može preopteretiti odbrambene mehanizme i izazvati nelagodnost. Gastroezofagealni refluks se takođe javlja kada se kiselina podigne u jednjak.
Bakterijske infekcije predstavljaju još jednu pretnju. Prema rečima stručnjaka, Helicobacter pylori preživljava u kiseloj sredini i proizvodi enzime sposobne da razgrade zaštitnu sluz. Ova bakterija može izazvati hroničnu upalu i čireve. Lečenje infekcije uključuje antibiotike, a rano otkrivanje smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija. Specijalisti u Srbiji preporučuju izbegavanje samolečenja i konsultaciju sa lekarom kod upornih simptoma.
Ravnoteža između kiselosti i zaštite
Zdravlje želuca zavisi od ravnoteže između proizvodnje kiseline i efikasnosti zaštitne barijere. Kada se ovaj sistem poremeti, raste rizik od upale i čireva. Održavanje zdravih navika i pažnja na digestivne simptome pomažu u očuvanju funkcije želuca, dok su pravovremena medicinska konsultacija i prevencija faktora rizika ključni alati za održavanje digestivnog zdravlja.
