Porezna uprava u Srbiji ne proverava bankovne transakcije iz razloga pranja novca na isti način kao što to čine španske ili druge zemlje, ali prenos novca između članova porodice može imati poreske posledice ako se radi o poklonu i prelazi određene pragove. Ako je takav prenos bez naknade, on se u pravilu tretira kao poklon i može podleći porezu na nasleđe i poklon.
Prema Zakonu o porezima na imovinu u Srbiji, poklon može uključivati i gotov novac ili novac sa bankovnog računa koji fizičko lice prima bez naknade.
Jednostavno pravilo:
- Ako vrednost poklona (npr. novca primljenog bez naknade) ne prelazi 100.000 dinara u toku jedne godine, to nije predmet poreza na poklon i ne plaća se dodatni porez.
- Ako poklon prelazi 100.000 dinara, pristupa se obračunu poreza na poklon. U tom slučaju primalac plaća porez po stopi koja zavisi od stepena srodstva sa donatorom.
Poreske stope na poklon novca (vrednost poklona veća od 100.000 dinara):
- Poklon između članova prvog naslednog reda (supružnik i deca) obično je oslobođen poreza.
- Poklon između članova drugog naslednog reda (roditelji, braća i sestre) obično podleže porezu po stopi od oko 1,5% vrednosti poklona.
- Poklon između članova trećeg naslednog reda i dalje ili nepovezanih lica podleže porezu po stopi od oko 2,5% ili više.
U praksi to znači da, ako roditelj prebaci novac svom detetu na račun, to se smatra poklonom. Ukoliko je iznos poklona do 100.000 dinara godišnje, nije predmet poreza; ako je veći, može biti oporezovan ako nisu ispunjeni uslovi oslobođenja (npr. prvi nasledni red).
Važno je znati da se prenos novca ne tretira kao prihod po osnovu poreza na dohodak građana ako se radi o poklonu; umesto toga može podleći porezu na nasleđe i poklon, koji se obračunava prema tržišnoj vrednosti primljenog poklona.
Zaključak:
- Možete preneti do oko 100.000 dinara godišnje članu porodice bez da to postane predmet poreza na poklon.
- Ako je poklon veći, poreska obaveza može se javiti zavisno od odnosa srodstva i vrednosti poklona (najčešće kroz porez na poklon).
