Istorija iza najvećeg otvorenog kopa zlata u Latinskoj Americi
Decenijama su neki od najvećih rudnika zlata u Latinskoj Americi okupljali hiljade radnika u ekstremnim uslovima. Potraga, prikupljanje i ekstrakcija ovog dragocenog materijala transformisali su čitava sela i generisali žestoke sporove oko kontrole bogatstva i bezbednosti samih radnika. Iako su mnoge zone danas neaktivne zbog rizika ili nedostatka investicija, zlatna groznica je i dalje živa.
Ovo je slučaj sa rudnikom Serra Pelada, najvećim zanatskim otvorenim kopom u istoriji Brazila. Smešten u državi Para, ovaj rudnik je tokom 1980-ih postao simbol nezasite potrage za bogatstvom. Njegovo otkriće izazvalo je masovni priliv rudara i pretvorilo region u epicentar ekstraktivne aktivnosti bez presedana. Na vrhuncu rada, skoro 100.000 radnika bilo je koncentrisano u ogromnoj jami, koja je danas duboka više od 150 metara i ispunjena vodom, podsećajući na obično jezero.
Težak rad i merdevine „Zbogom, mamice“
Rad u Serra Peladi bio je potpuno ručni i neverovatno opasan. Rudari su nosili vreće sa stenama teške od 30 do 60 kilograma, penjući se uz klimave drvene merdevine koje su radnici ironično nazvali „Adeus mamãe“ (Zbogom, mamice). Svaki radni dan podrazumevao je stalne rizike od klizišta i padova u ambis, dok su ljudi u blatu tragali za gramima plemenitog metala.
Vlada je konačno zatvorila rudnik 1992. godine zbog bezbednosnih razloga i činjenice da je ekstrakcija već bila u opadanju. Među istorijskim radnicima, Chico Osório predstavlja živi primer te ere. Tokom decenija, Osório je imao neverovatnu sreću – izvukao je skoro 700 kilograma zlata. Deo je deponovao u banku, kupio dva aviona, a ostatak investirao u opremu. Međutim, sudbina je bila prevrtljiva; banka u kojoj je štedeo je bankrotirala, a od svih investicija danas mu je ostala samo jedna jama i oronula mašinerija.
Planovi za ponovno otvaranje i prepreke
Danas mnogi bivši rudari žive u gradu Curionópolis i aktivni su u lokalnim kooperativama. Ove organizacije ulažu velike napore da ponovo pokrenu rudnik, ali se suočavaju sa unutrašnjim sporovima, milionskim dugovima i pravnim problemima koji komplikuju dobijanje novih dozvola. „Najteže je stići do zlata; posle toga više ne nedostaje ni novca ni dobre opreme“, izjavio je optimistično Osório.
- Ekstremni uslovi: Radnici su nosili teret do 60 kg uz strme litice.
- Istorijski značaj: Preko 100.000 ljudi radilo je istovremeno u jednoj jami.
- Trenutni status: Nekadašnja jama je danas jezero duboko 150 metara.
Iako su policijske operacije česte kako bi se zaustavila ilegalna iskopavanja, neformalna ekstrakcija dokazuje da zlata u zemlji i dalje ima. Mogućnost oporavka ovog gigantskog kopa ostaje tema koja deli javnost, ali nada o povratku zlatnih dana u Brazilu ne jenjava.
