Artur Bruks (Arthur Brooks), jedan od vodećih savremenih autoriteta u oblasti blagostanja i sreće, podelio je navike koje su imale najveći uticaj na njegov kvalitet života. Ovaj profesor sa Harvarda i čuveni edukator priznao je da mu „sreća nikada nije dolazila prirodno niti lako“.
Upravo zato je odlučio da je detaljno prouči. Nakon godina istraživanja i testiranja onoga što je naučio na sopstvenom primeru, Bruks tvrdi da je danas „60% srećniji nego pre 10 godina“.
Nauka iza sreće: Promene koje donose rezultate
Gostujući u popularnom podkastu „The Diary Of a CEO“, Bruks je ispričao da ova transformacija nije bila slučajnost niti plod magičnih formula. „Otkrio sam da su određene promene imale primetno pozitivne efekte“, rekao je on. Iako priznaje da je i dalje anksiozan po prirodi, ovih pet naučno utemeljenih praksi mu je neizmerno pomoglo:
- Pretvaranje blagostanja u dnevnu rutinu: Bruks je disciplinu iz svoje karijere profesionalnog muzičara preneo na brigu o sebi. Ključ nije u tome da radite više stvari, već da brigu o sebi tretirate kao ozbiljan svakodnevni trening, a ne kao nešto opciono što se radi samo kada preostane vremena.
- Intenzivno vežbanje: Njegov stub blagostanja je 60 minuta snage i umerenog kardio treninga, obično između 4:45 i 5:45 ujutru, četiri do pet puta nedeljno. Nauka potvrđuje da je fizička aktivnost ključna za upravljanje negativnim emocijama.
- Duhovnost ili meditacija: Svako jutro Bruks odlazi na katoličku misu, bilo kod kuće ili na putovanju. Za njega nije bitna religija sama po sebi, već doslednost u transcendentalnoj praksi koja životu daje smisao i redovnost.
Umetnost eliminacije i zajedništva
Pored dodavanja novih navika, profesor naglašava da je jednako važno naučiti reći „ne“ stvarima koje nam oduzimaju energiju. Analizirao je svoje aktivnosti i eliminisao one koje su ga iscrpljivale, poput poslovnih večera u kojima nije uživao. „Otkako sam prestao da prihvatam većinu tih poziva, osećam se manje iscrpljeno i bistrije na poslu“, objašnjava on.
Poslednja velika promena odnosi se na porodičnu dinamiku. Umesto povremenih i kratkih poseta unucima, Bruksova porodica je odlučila da se preseli u istu oblast kako bi svakodnevno živeli blizu jedni drugima. Umesto „gostovanja“, odabrali su suživot, što mu je donelo veći osećaj pripadnosti i manje stresa oko putovanja.
