Čuveni britanski pisac i naučnik Artur Klark bio je jedan od najvećih predstavnika „tvrde“ naučne fantastike. Njegova vizija budućnosti, ovekovečena u delu „2001: Odiseja u svemiru“, nije bila plod misticizma, već razumno projektovanje zasnovano na fizici, inženjeringu i bezgraničnoj mašti. Jedna od njegovih najprovokativnijih misli glasila je: „Profesora kojeg može zameniti mašina, treba zameniti“.
Iako su mnogi u ovoj rečenici videli napad na prosvetne radnike, ona krije mnogo dublju filozofiju. Klark je smatrao da tehnologija treba da preuzme sve repetitivne, mehaničke i čisto informativne zadatke. Aparat može prenositi podatke bez umora, prilagođavajući se tempu učenika, i to brže od bilo kog klasičnog edukatora.
Dublje značenje kontroverzne Klarkove teze
Klark je upozoravao da je profesor koji samo čita iz priručnika, diktira iste beleške decenijama i testira isključivo memoriju – neefikasan. Suština njegove izjave je u tome da je istinski ljudski faktor u obrazovanju nezamenljiv. To su inspiracija, prepoznavanje talenata, emocionalna podrška i podsticanje kritičkog mišljenja.
U današnjem svetu u Srbiji, ova razmišljanja imaju potpun smisao: video snimak može bolje objasniti matematičku formulu, a aplikacija može ispravljati testove, ali niko ne može zameniti nastavnika koji uči decu kako da misle sopstvenom glavom.
Tehnološka čuda koja je Klark predvideo decenijama ranije
Artur Klark je još 60-ih godina prošlog veka, mnogo pre nego što su postali stvarnost, predvideo ključne tehnologije današnjice:
- Satelitska komunikacija: Predložio je postavljanje satelita u geostacionarnu orbitu za prenos TV i radio signala širom planete (osnova za današnji GPS i internet).
- Tableti i iPad uređaji: U „Odiseji“ se pojavljuju ravni ekrani na kojima likovi čitaju vesti, identični današnjim tabletima.
- Veštačka inteligencija: Čuveni HAL 9000 je preteča današnje AI tehnologije, sposobna da razgovara, donosi odluke, ali i pravi ljudske greške.
Globalno selo i digitalna povezanost
Klark je govorio o tome kako će tehnologija pretvoriti ljudsku vrstu u povezano globalno selo – zajednicu bez prostornih ograničenja. Danas to živimo kroz društvene mreže, video pozive i instant komunikaciju koja je prisutna i u svakom domu u Srbiji.
Njegov cilj nije bio puko maštanje, već sociološka analiza napretka. Artur Klark nije bio samo pisac, već briljantan mislilac koji je decenijama unapred verno skicirao metamorfozu obrazovanja i društva, oslanjajući se na logiku umesto na fantaziju.
