Astronomski svet ostao je zatečen novim otkrićem koje dolazi iz jednog od najistraženijih delova našeg neba. Reč je o misterioznoj crvenoj strukturi, nalik traci ili štapu sastavljenom od jonizovanih atoma gvožđa, koja se proteže kroz čuvenu Maglinu Prsten (Messier 57). Ono što fascinira naučnike je činjenica da ova struktura ima masu približnu masi planete Mars, a niko je do sada nije primetio.
Otkriće skriveno pred našim očima
Maglina Prsten, smeštena u sazvežđu Lire na oko 2600 svetlosnih godina od Zemlje, decenijama je omiljena meta astronoma amatera i profesionalaca. Čak i pored detaljnih snimaka James Webb teleskopa, ovo otkriće napravljeno je sa Zemlje pomoću teleskopa William Herschel na Kanarskim ostrvima. Grupa evropskih astronoma, uključujući istraživače sa Univerzitetskog koledža u Londonu, opisala je ovaj oblak gvožđa čija je dužina 500 puta veća od udaljenosti Sunca do Plutonove orbite.
Roger Wesson, vodeći autor studije, uporedio je ovo otkriće sa situacijom u kojoj biste nakon hiljada pregledanih fotografija rimskog Koloseuma odjednom primetili ogromnu, ranije nevidljivu strukturu usred arene. Upravo tako se pojavio ovaj „gvozdeni štap“ – jasno i neočekivano, usred ikoničnog prstena.
Moć nove WEAVE tehnologije
Postavlja se pitanje: kako je moguće da je ovakva struktura ostala neprimećena? Odgovor leži u primeni nove tehnologije pod nazivom WEAVE (Wide-field Spectroscopic Explorer). Za razliku od tradicionalnih metoda koje analiziraju svetlost iz jedne tačke, WEAVE omogućava simultano dobijanje spektara cele magline, kreirajući svojevrsnu „hemijsku mapu“ na kojoj se gvožđe jednostavno pojavilo.
Sudbina Sunčevog sistema: Pogled u budućnost
Maglina Prsten je zapravo planetarna maglina – svetleći ostatak zvezde slične našem Suncu koja je pre oko 4000 godina potrošila svoje gorivo i odbacila spoljne slojeve. U njenom centru nalazi se beli patuljak, zvezdani „žar“ koji se polako hladi. Ovo otkriće nam nudi jeziv uvid u ono što čeka naš Sunčev sistem za nekoliko milijardi godina.
Dve hipoteze o poreklu „gvozdenog štapa“
Naučnici trenutno razmatraju dve mogućnosti za nastanak ove misteriozne mase gvožđa:
- Novi uvid u smrt zvezda: Gvožđe bi moglo otkriti do sada nepoznate procese o tome kako umiruće zvezde izbacuju gasovite slojeve.
- Uništena planeta: Mnogo intrigantnija teorija sugeriše da bi ovo gvožđe moglo biti ostatak stenovite planete koja je isparila kada se zvezda proširila u crvenog džina. Praktično gledamo u sablasne ostatke sveta koji je nekada postojao.
Tim planira dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li postoje i drugi hemijski elementi. Ako se pokaže da ovakve strukture nisu retkost, to bi moglo ključno promeniti naše razumevanje o tome odakle potiču teški elementi koji čine naša tela, kao i kako se završava životni vek solarnih sistema.
