Briga o unucima je mnogo više od porodične ljubavi – to je snažan podsticaj za mozak. Naučnici iz Holandije, Nemačke, Švajcarske i Švedske otkrili su da bake i deke koji aktivno provode vreme sa unucima postižu bolje rezultate na testovima pamćenja i pokazuju viši nivo mentalne aktivnosti tokom godina.
Studija objavljena u časopisu Psychology and Aging potvrđuje da međugeneracijska interakcija direktno doprinosi očuvanju mentalnog zdravlja starijih osoba u Srbiji i širom Evrope.
Više od običnog druženja
Istraživački tim, koji je predvodila Flavia Chereches, analizirao je podatke 2887 baka i deka starijih od 50 godina. Cilj je bio otkriti kako različite aktivnosti – od igranja i pomoći oko domaćih zadataka do pripreme obroka – utiču na rečitost i kognitivne funkcije.
Ključni nalazi studije su:
Sam čin brige je presudan: Nije bitno koliko sati dnevno provodite sa unucima, već sama činjenica da ste uključeni u njihovo odrastanje.
Raznolikost uloga: Što su aktivnosti raznovrsnije (šetnja, učenje, igranje), to su rezultati u epizodnom pamćenju i verbalnoj tečnosti bolji.
Bake su u prednosti: Primećeno je da bake koje čuvaju decu imaju znatno sporiji pad mentalnih sposobnosti u poređenju sa onima koje nemaju tu ulogu.
Emocionalna uzajamnost i osećaj korisnosti
Zdravo starenje ne zavisi samo od toga kako provodite vreme, već i od smisla tih aktivnosti. Kada baka ili deka osete da su potrebni i vredni, to drastično smanjuje apatiju i izolaciju. U Srbiji, gde su porodične veze tradicionalno jake, ova uloga često postaje glavni izvor motivacije u trećem dobu.
Ipak, stručnjaci upozoravaju na važnu granicu:
Dobrovoljnost: Čuvanje unuka treba da bude svesna odluka i zadovoljstvo, a ne nametnuta obaveza.
Umerenost: Ako užitak preraste u napor koji iscrpljuje, pozitivan efekat na zdravlje nestaje.
Pravo na izbor: Prava na slobodno vreme ne nestaju s godinama; bake i deke treba sami da odlučuju kada i kako će se uključiti.
Ova veza je dvosmerna ulica – dok unuci dobijaju mudrost i bezuslovnu ljubav, stariji dobijaju prirodni trening za mozak koji ih održava vitalnim i mentalno mladima. Biološka veza i emocionalna razmena čine ovu interakciju jednim od najboljih načina za prevenciju kognitivnog propadanja.
