U poslednjih nekoliko godina, platforme kao što su Facebook, Instagram ili TikTok dovele su do toga da se koncept „prijatelja“ suštinski redefiniše. Uz „lajkove“ i reakcije koje ove društvene mreže omogućavaju, značenje prijateljstva i socijalizacije poprimilo je potpuno nove dimenzije, od kojih su mnoge, prema mišljenju čuvenog filozofa Bjung-Čul Hana (Byung-Chul Han), duboko zabrinjavajuće.
Kriza digitalne socijalnosti
Hana smatra da savremena digitalna socijalnost ne jača ljudsku zajednicu, već intenzivira specifičan oblik kolektivnog narcizma. U ovom procesu, sopstveno „ja“ se izlaže i konzumira pre nego što uopšte stupi u autentičan odnos sa drugim bićem. Ova ideja je srž njegove kritike u jednoj od njegovih najznačajnijih knjiga, „Društvo umora“ (Müdigkeitsgesellschaft).
U digitalnom svetu, funkcija „prijatelja“ je prvenstveno da služe kao publika koja validira naš ego. Oni više nisu sagovornici ili osobe sa kojima gradimo duboke ljudske veze, već postaju pružaoci pažnje koja se u digitalnoj ekonomiji tretira kao roba. Umesto odnosa zasnovanog na uvažavanju drugoga u njegovoj različitosti, dobijamo metriku – brojke koje nam govore koliko vredimo u očima digitalne javnosti.
Društvo umora i unutrašnji pritisak
Han dijagnostikuje prelazak iz disciplinskog društva, koje je bilo definisano spoljnim zabranama, u društvo postignuća. U ovom novom poretku, pojedinac samog sebe izrabljuje, verujući da je slobodan. Ta potraga za vidljivošću i stalnim performansima na društvenim mrežama direktno vodi do ozbiljnih psiholoških stanja:
- Hronična iscrpljenost (Burnout): Stalni pritisak da budemo prisutni i pozitivni troši naše mentalne resurse.
- Anksioznost i depresija: Upoređivanje sa idealizovanim slikama drugih i zavisnost od validacije kroz lajkove narušavaju samopoštovanje.
- Gubitak bliskosti: Odsustvo direktnog kontakta i „negativnosti“ (različitosti) drugog vodi ka homogenizaciji odnosa.
Kao psiholozi, važno je da prepoznamo da društvene mreže ne olakšavaju samo komunikaciju; one oblikuju subjekte koji svoju vrednost mere pažnjom i priznanjem. Autentičnost postaje podređena performansu, a narcizam koji se tako razvija polako nagriza duboke ljudske odnose, ostavljajući nas usamljenima u masi digitalnih „prijatelja“.
