Medvedi su oduvek važili za opasne oportunističke predatore, ali savremena nauka otkriva potpuno drugačiju sliku o njihovim navikama. Međunarodna studija objavljena u časopisu Nature Communications potvrđuje da ove životinje drastično menjaju ishranu u zavisnosti od klime i dostupnosti hrane, prilagođavajući svoju ulogu u ekosistemu novim uslovima.
Istraživanje, u kojem su učestvovali stručnjaci iz Poljske akademije nauka i nemačkog centra Senckenberg, ukazuje na to da medvedi u Srbiji i ostatku Evrope postaju sve fleksibilniji kada je reč o preživljavanju.
Neverovatna fleksibilnost: Biljke kao glavni izvor energije
Iako su medvedi školski primer svaštojeda, njihova trpeza se značajno razlikuje od regije do regije. U sredinama sa dugim periodom bujanja vegetacije, medvedi primarno konzumiraju biljnu hranu – bobice, korenje i orašaste plodove. S druge strane, u surovijim predelima sa oskudnim resursima, oni se okreću lovu i postaju mesožderi.
Ova sposobnost prilagođavanja omogućava im da:
* Regulišu populaciju plena u teškim uslovima.
* Šire seme biljaka kroz izmet, čime direktno utiču na pošumljavanje.
* Učestvuju u kruženju materije i energije između kopnenih i vodenih sistema.
Klima kao glavni kuvar: Pouke iz prošlosti
Naučnici su analizirali fosilne ostatke i izotope u kostima medveda iz perioda od pre 12.000 godina. Podaci pokazuju da je evropski mrki medved počeo da uključuje znatno više biljaka u ishranu odmah nakon poslednjeg ledenog doba, kada je planeta počela da se zagreva.
Ovaj proces se naziva trofičko restrukturiranje. To je mehanizam kojim velike životinje prelaze sa vrha lanca ishrane na niže nivoe kako bi optimizovale potrošnju energije u toplijem okruženju.
Budućnost: Hoće li medved postati mirni biljojed?
Kako se vegetacijska sezona produžava usled klimatskih promena, predviđa se da će populacije medveda u Srbiji i regionu sve više zavisiti od biljnih resursa. Međutim, postoji i druga strana medalje: smanjenje prirodnih staništa i ljudski uticaj mogu naterati medvede na promenu ponašanja koja nije uvek predvidiva.
Prelazak medveda u ulogu „skoro biljojeda“ nije samo kuriozitet, već promena koja će uticati na stabilnost čitavog lanca ishrane u našim šumama. Medvedi prestaju da budu samo strah i trepet planina i postaju ključni baštovani ekosistema koji se ubrzano menja.
