Iznenadni gubitak vida na jednom oku, poteškoće u govoru, utrnulost jedne strane tela, intenzivna glavobolja ili nestabilnost pri stajanju samo su neki od simptoma koji ukazuju na to da možda doživljavamo moždani udar. U ovim trenucima, vreme je od presudnog značaja, ali nauka sada otkriva da postoji još jedan faktor koji igra ključnu ulogu u tome koliko će oštećenje biti ozbiljno.
Biološki sat kao regulator težine udara
Istraživači iz Nacionalnog centra za kardiovaskularna istraživanja (CNIC) u Madridu uspeli su da daju odgovor na pitanje šta određuje težinu moždanog udara, pored brzine medicinske intervencije. Studija objavljena u časopisu Circulation Research otkriva da težina moždanog udara zavisi od doba dana u kojem se on dogodi, jer je naš unutrašnji biološki sat tesno povezan sa imunološkim odgovorom organizma.
Istraživanje je pokazalo da su neutrofili, najbrojnije imunološke ćelije koje prve reaguju nakon udara, regulisane cirkadijalnim ritmom. To znači da njihova aktivnost direktno utiče na prokrvljenost mozga, oštećenje tkiva i kasniji oporavak pacijenta. Prema rečima dr Marije Anheles Moro, glavnog istraživača na projektu, stanje imunog sistema u trenutku udara može odrediti značajne razlike u ishodu bolesti.
Mehanizam imunotromboze i uloga neutrofila
Koristeći eksperimentalne modele i kliničke podatke od preko 500 pacijenata, studija je otkrila da u određenim fazama dana neutrofili postaju agresivniji. Oni tada intenzivnije oslobađaju takozvane ekstracelularne zamke (NETs) koje, iako su deo odbrambenog sistema, mogu začepiti mikrocirkulaciju u mozgu i izazvati imunotrombozu, čime se pogoršava povreda.
- Proinflamatorni profil: U određenim satima, ćelije su sklonije izazivanju upala.
- Opstrukcija sudova: Oslobađanje NETs-a može kompromitovati protok krvi u malim krvnim sudovima.
- Varijabilnost oporavka: Ovo objašnjava zašto pacijenti sa sličnim kliničkim slikama mogu imati potpuno različite procese oporavka.
Budućnost lečenja: Hronoterapija i prevencija
Ovo otkriće uvodi koncept vaskularne upale regulisane biološkim satom i otvara vrata za nove terapijske mogućnosti. Naučnici, uključujući stručnjake iz bolnice „12 de Octubre“ u Madridu, naglašavaju da bi uzimanje u obzir doba dana moglo značajno poboljšati efikasnost budućih terapija kroz hronoterapiju – primenu lekova u trenutku kada je telo biološki najspremnije da na njih odgovori.
Kao psiholog i savetnik za životni stil, podsećam vas da se devet od deset moždanih udara može sprečiti. Iako na biološki sat ne možemo uvek uticati u trenutku krize, možemo uticati na faktore rizika kao što su visok krvni pritisak, gojaznost, holesterol i pušenje. Razumevanje sopstvenog tela i njegovih ritmova prvi je korak ka dugovečnosti i boljem zdravlju.
