Vekovima je nelagodnost bila prihvaćena kao neizbežan uslov života. Međutim, misao koja se pripisuje Džuang Ceu nudi ideju koja je koliko jednostavna, toliko i duboka: kada nešto zaista funkcioniše, prestaje da privlači pažnju. „Kada cipela savršeno pristaje, stopalo zaboravlja na nju”, ne govori samo o obući, već o odnosu između čoveka, njegovog okruženja i načina na koji on boravi u svetu.
Ukratko, ovaj taoistički filozof sugeriše da prava harmonija ne zahteva pažnju. Ona ne boli, ne prekida nas i ne zahteva stalna prilagođavanja. Ona jednostavno postoji, i upravo zato prolazi neprimećeno.
Šta zapravo znači ova rečenica?
U misli Džuang Cea, cipela je metafora za okruženje koje prati pojedinca: posao, međuljudske odnose, društvene norme, pa čak i sopstvene ideje. Kada nešto ne odgovara, to osećamo sve vreme. Žulja, steže i stvara nelagodu. Nasuprot tome, kada postoji koherentnost između onoga što jesmo i onoga što radimo, iskustvo postaje fluidno.
Stopalo „zaboravlja” cipelu jer nema potrebe da obraća pažnju na nju. Nema konflikta. Nema trenja. Za taoizam, to stanje prirodnosti je znak da čovek živi u skladu sa Taom, dubokim poretkom prirode.
Kritika prisilnog načina života
Džuang Ce je pisao u doba obeleženo krutim hijerarhijama, ratovima i snažnim pritiskom da se ispune unapred određene društvene uloge. U tom kontekstu, njegova filozofija je funkcionisala kao tiha kritika prisilnog života i stalnog napora da se uklopimo u tuđe kalupe.
Metafora o cipeli direktno ukazuje na tu tenziju: kada osoba živi u okolnostima koje joj ne pripadaju — na poslu koji mrzi, u vezi koja je guši ili sa identitetom koji ne oseća kao svoj — nelagodnost postaje trajna. Sve postaje teško. Sve smeta.
Naprotiv, kada je izabrani put usklađen sa sopstvenom prirodom, život ne postaje nužno lakši, ali postaje lakši za nošenje. Jedan od centralnih koncepata taoizma je wu wei, što se može prevesti kao „ne-delanje” ili „ne-forsiranje”. To ne znači ne raditi ništa, već ne ići protiv struje onoga što jesmo.
Ko je bio Džuang Ce?
Džuang Ce je bio kineski filozof iz 4. veka pre nove ere i jedna od ključnih figura taoizma. Živeo je tokom perioda „Zaraćenih država”, etape obeležene stalnim sukobima i intelektualnim sporovima u Kini. Razvio je misao koja je dovela u pitanje društveni uspeh i strogi moral.
Za razliku od drugih filozofa svog vremena, koristio je kratke priče, metafore i ironične dijaloge kako bi preneo svoje ideje. Zagovarao je život u harmoniji sa prirodom, odbacivanje nametnutih kalupa i prihvatanje različitosti. Njegovo delo i danas se čita kao duboko razmišljanje o slobodi, identitetu i smislu postojanja.
