Globalno istraživanje mrava
Međunarodni tim naučnika, predvođen Univerzitetom u Lozani u saradnji sa Univerzitetom u Hongkongu, rekonstruisao je društvene obrasce jedne od najraznovrsnijih i najuspešnijih porodica životinja na planeti: mrava. Istraživanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, analiziralo je podatke o više od 3.000 vrsta i zaključilo da su biom i klima odredili konfiguraciju njihovih društava.
Rad koji su vodili Cleo Bertelsmeier i Eddie Pérochon rezultirao je jednom od najvećih baza podataka o društvenom ponašanju mrava na svetu, sa informacijama sa svih kontinenata osim Antarktika. Naučnici su se fokusirali na tri ključne karakteristike: veličinu kolonije, broj kraljica i morfologiju radilica. Na osnovu ovih parametara, identifikovali su tri glavna modela organizacije koji su direktno povezani sa okruženjem.
Tri modela preživljavanja
Istraživači su otkrili da priroda nameće stroga pravila o tome kako će se mravi organizovati kako bi najbolje iskoristili resurse svoje okoline:
-
- Tropske oblasti: U džunglama gde su temperature visoke i stabilne, kolonije su obično male, imaju samo jednu kraljicu, ali su radilice veoma različite po izgledu i funkciji. Velika konkurencija za prostor favorizuje manja, specijalizovana društva.
- Sušna okruženja: U pustinjama, gde su temperature ekstremne a hrana oskudna, strategija je drugačija. Kolonije su velike, imaju više kraljica i raznolike radilice. Život u velikim zajednicama smanjuje rizik od isušivanja i omogućava bolju odbranu od predatora.
- Umerene zone: U delovima sveta kao što su Evropa i Azija, mravi su razvili treći model. Ovde kolonije imaju više kraljica, ali su radilice fizički slične (uniformne). Cleo Bertelsmeier objašnjava da je u promenljivim uslovima, gde se izvori hrane brzo menjaju, bolje biti „univerzalni“ radnik nego usko specijalizovan.
Ova studija nudi novu perspektivu na evoluciju društvenog ponašanja, pokazujući da su vrste razdvojene ogromnim distancama razvile skoro identična rešenja za slične ekološke izazove. Klima i geografija su, čini se, pravi arhitekte životinjskih društava.
