Kafka i tajna večne mladosti
Franc Kafka (1883–1924) bio je jedan od najuticajnijih pisaca svetske književnosti i ključna figura narativa 20. veka. Njegovo delo, prožeto egzistencijalnom teskobom, krivicom i birokratijom, redefinisalo je način na koji posmatramo ljudsku prirodu. U romanima kao što su „Proces“, „Zamak“ i čuvenoj pripoveci „Metamorfoza“, kombinovao je stvarnost sa onim što je uznemirujuće, stvarajući sopstveni univerzum.
Ali pored svoje proze, Kafka je ostavio razmišljanja koja i dalje intrigiraju generacije. Među njima se izdvaja misao koja čuva iznenađujuću aktuelnost: „Mladost je srećna jer ima sposobnost da vidi lepotu. Svako ko zadrži sposobnost da vidi lepotu, nikada ne stari.“
Mladost kao unutrašnji stav
Ovaj citat potiče iz razgovora koje je Kafka vodio sa češkim piscem Gustavom Janouhom, koji je mnoge od tih dijaloga sakupio u knjigu. Iako kratka, ova ideja sažima dubok pogled na protok vremena. Za Kafku, mladost nije bila samo biološka faza, već pre svega način posmatranja sveta.
Starenje za njega nije značilo puko sabiranje godina, već gubitak senzibiliteta i sposobnosti za čuđenje. Prestati biti ganut jednostavnim stvarima značilo je istinsko starenje. Kafka je smatrao da je starost metafora za gubitak mašte i unutrašnje slobode. Dokle god neko može da prepozna lepotu — u pejzažu, gestu ili ideji — on će nastaviti da naseljava svet sa vitalnošću.
Svežina uma kao lek
Ovo razmišljanje je u skladu sa pravcima poput stoicizma, koji predlaže usmeravanje energije na ono što zavisi od nas. Ne možemo izbeći rođendane, ali možemo odlučiti kako ćemo kroz njih prolaziti. Iako fizička aktivnost i ishrana utiču na biološko starenje, Kafka ide korak dalje: pravo habanje se dešava kada um postane krut.
Moderna psihologija danas potvrđuje ono što je Kafka naslućivao: percepcija koju imamo o sebi direktno utiče na to kako živimo. Ako osoba prestane da projektuje, zamišlja i da se oduševljava, počinje da se oseća starom bez obzira na godine. Nasuprot tome, kada je um ispunjen planovima, pitanjima i radoznalošću, osećaj vitalnosti ostaje prisutan.
